Otadžbina

наш привредни програм

239

стинкта јединке за одржањем своје Феле, — тако исто и слава беше јак повод срођивању и накнади нривредне снаге у породици. И данас је још једна од главних дужности усвојеникових, да слави крсно име свога ноочима и помајке (в. § 139. грађ. зак.)., И слава и задр уга су, дакле, породичне установе. Породица је основа држави; а слава и задруга два главна обличја породичнога живота. У закриљу породичне задруге нашао је, за време турскога господарства. цео друштвено-пол !1тички живот нашега народа једино уточиште. На огњишту задружне куће буктио је пламен топле љубави братске, те загревао успомене на сјајну политичку прошлост, на стару велику и снажну државу нашу. Заједница жи вота и имања чувала је језик и обичаје од старине; а снага породична чувала је веру прадедовску и гајила наду на бољу будућност. Задруга није само унапређивала привредно или материјално благостање нашег народа, као први битни услов за здрав и трајан физички живот сваког народа уопште, већ она је, као што напред рекосмо, знатно утицала и на друштвено-политички живот његов. А ево зашто и како. Она је, понајпре и пре свега, развијала ариватне врлине у свпх чланова задружне породице, на име: сродничку милошту до узајамног самопрегоревања, узајамно саомагање и саучешће и у добру и у злу, вољну дисциилину или послушност свих чланова изборном задружном старешини, као управнику заједничкога живота и рада, а ради реда и напретка у задружноме животу, и најзад навику да се слогики ради на заједничкоме цил>у. Приватне врлине, пак, и породични морал ваљда су, у свакој држави без разлике, били основа и јавноме моралу и грађанско-иолитичким врлинама, као што су узајамна љубав међу грађанима, поштовање части и имовине осталих суграђана, вољно и савесно вршење свих грађанских дужности, поштовање ауторитета власти и законитости, оданости и пожртвовање општем интересу и т. д. заједница личних интереса свих задругара, која је сузбијала грамжљивост за тековином без избора начина и средстава, развила је и свест грађана о солидарности иитереса и виших циљева. А без јасне, непомућене свести о такој солидарности интереса нема ни правога родољубља, за које је с основом речено, да је оно највиша тачка или друга крајност у еволуцији егоизма. Најзад, и толико искани репрезен,тативни систем државне владавине зачео се опет у задрузи. Накратко, задруга, потпомогнута славом, допринела је да се очува име Орбиново од вечита заборава ; оне су спасле народност српску од пропасти; оне су снажно припомогле и васкрсу нове, садашње државе српске.