Otadžbina

240

НАШ ПРИВРЕДНИ ПРОГРАМ

Од почетка садашње државе наше па до најновијега доба, заДРУ г а, потпомогнута мобом, позајмицом радне снаге у еређивању зиратних поља и усева, би.и је, ван сваке сумше, највећи привредник и творац материјалног благостања и народног и државпог. Благостање у задругама стварало је и држало и благостање државнога газдинства; задруге су зајамчавале и најобичнији и најпоузданпји извор државних прихода. Финансијски напредак државе вазда се заснивао на привредном напретку иародњем. Ну, задруга се данас у велико распала; она је већ, може се рећи, на самртничком одру своме без предизања. Од расиадања задруге и датира се управо овај назадак нашега народа у економном погледу; а тај назадак неминовно и неоиходно вуче за собом као природну последицу своју и опадање у обпдности државних нрихода и растрој државнога газдинства. Узроци распадања задруге су, без сваке сумње, разно.шки. Ми их овде нећемо ни испитивати ; јер, то је питање, које премаша нашу скромну спрему. То је благородна и можда најважнија тема за српске економисте и државнике, који су, у првом реду, позвани да изучавају економни живот нашега народа и да га напред, на боље крећу. Ми само са тугом констатујемо тај Факт : да "адруга са свим већ пропада, и последицу тога Факта: оспромашавање иарода и државе наше. Жалећи пак за пропадањем задруге, ми не мислимо, да би она требала вечито да живи у нашем народу. То је у осталом и немогућно, јер вечите установе људске и нема. Еволуција влада и ваоељеном и људским друштвима. Свака је установа људска увек била и биће од релативне вредности. Такву вредност има и задруга као један главан облик у еволуцији економскога живота нашега народа. Што жалимо, то је ирерано распадање задруге; жалимо, што ни законодавац ни државници наши нису никад озбиљно помишљали на одржавање задруге до тако да кажемо ириродне смрти њене, или боље, до поступног прелаза њеног у модерни облик удружења привредника, т. ј. у сеоска удружења нољопривреднога рада и капитала, који би се огледао у заједници модерних алата за рационално обрађивање земље, а на основици модерних кооперативних друштава, каква се већ јављају на западу. Задруга, којој је у основи иородично-комунистичко начело, сударила се с начелом индивидуализма модернога доба, па је у тој борби овоме и подлегла. Наш законодавац није био појмио праву природу задруге, тј. као иородично комунистичну својину. него ју је организовао на начелима иросге заједнице (смесништва) личних својина (види \ 508. 512. грађ. зак., а особито I 515. који је, тако да кажем забо-