Otadžbina

Ђ 0 В А Н А

261

од поморанџе и паднем колики сам дуг Сињор Рикардо се пригне и рече пријатно : «ето то је, када човек трчиР а онда ми поможе да се придигнем, иогледа ме од главе до пете и утисне ми у руку пуну кесицу новаца, говорећи : „Варем ће новац у праве руке доћи, узми ове дукате, ја сам их ноћас у игри добио, били ти благословени Р И он пође даље и замакне у оближу улицу, пре него ли му могах и речцу одговорити «Сањам лп, или је збиља, премишљао сам гледајући кесу с дукатима. Не беше сан; онај кога хтедох поробити. богато ме је обдарио. Тито застаде, а Доменико кликну: „честит господин!" Старац настави опет: «Савест ме почела гристи и ја одем око подне, када гроФ Рикардо не беше у служби, к њему. Свако дете знало је тог лепог, добротворног човека. Моје отрцано одело нимало се није слагало са оним сјајем, који је њега окружавао. Када сам кесу с дукатима оставио на астал, погледа ме он зачуђено, замисли се часак и рече: — «Ако се не варам, нас смо се двоје јутрос видели. Ти се вараш, ако мислиш . да сам ја ту кесицу изгубио, ја сам ти је поклонио. — „Знам ја то, господине грофе, али ја не смем тај новац задржати. — < С А зашто не? Ниси ли, може бити, јутрос био на јутрењу код Језуита, па да ти није можда твој исповеднпк забранио да новац задржиш ? — «Није сињоре. Ја сам се криво изразио; ја не могу тај новац задржати. — «Рег ћасоо! А зашто не можеш ? Ваљда се нећеш опећи ? — «Нећу да га имам. — «До ђавола! Не бих никад иомислио, да би тн тако охол могао бити, да нећеш да примиш новац Менп се баш противно чинило, као да би ти баш добро дошао тај новац.