Otadžbina

КЊИЖЕВНП ПРЕГЛЕД

315

вери и поштовања према најстаријем представнику те вере, »Дедп" к ао што се то приказује у почетку појаве X. овога чина: (Угрин са окружном стражом води Деду на спалиште) Јелена Деда! 0, Боже благи, ти си ме оогледао, У часу искушења кад посда слугу свога! Станите! Свети оче, и ја ћу с тобом тамо, Гдс огањ неумитни раскида оков тешки И душу праведника у вечност шаље сјајну. Уз вас ћу храбра битн ! Благословите, оче! стр. 118. — 119,Та Јелена је само Љубену за љубав прешла у патарене то смо напред видели — а она је од младости одгајена у католичкој вери ! Нигде дакле не видимо дубокога, исихични иротумаченога узрока, са кога би Јелена била толико одана аатаренству и толико иоштовала „Деду' х , да се иред својим и иначе разјареним оцем, у тренутку кад јој он изриче онаку строгу казну, гако дирљиво растаје са „Дедом а . Више би имало смисла, да је та дирљива сцена намењспа растанку оца и кћерн. Борба дужности и родитељског осећаја с једне — и љубави кћери према оцу и драгом свом с друге стране, много би вишс вредила пера песникова, но ова, најблаже да се каже, неумесна, или бар недовољно израђена, сцепа са „Дедом". Ну ако се омашке у споредшш епизодама могу и превидети, не може нам ипак умаћи испред очију она грозна казна, коју је Егидије изрекао својој кћери: да се баци у тавницу испод двора, за тим да се, пошто је кључ од тавнице бацио у реку, зазидају врата на тавници, да се дакле жива сахрани, „од глади иод жеђп« да иСкап.Бе". И то је отац, који би могао боравити у двору, под којим му је жива сахрањена кћи; и то је отац, који би могао јести и пити, док му кћи скапава од глади и од жеђи ! 'Го је звер. А зверове износити на позорницу: какав је то опет укус ? — То је, у главном. и такав је чин IV. Као што се могло и очекивати, Јелена у највећим мукама проводи у тамници ; али, десетога дана њеног ужасног тамновања, Љубеп долази с војском, осваја град и њу ослободи. Ну она, окусивши воде, умире, а за тим и бану пристиже угарска помоћ, којом победи „богумидску" војску, и на послетку Љубсн силом пропада.') Кад се све то тако сврши, Егидије хоће да се закалуђери, и ') Место да иде, да одбије непријатеља, кад му је јављено, да је угар. помоћ стигла бану, па би тамо могао вао прави јунак и погинути. а он остаје код мртве Једене, да се с њом мртвом разговара (сентиметадно: али нелогипно и нестатнчно), док га није ту бан са својима затекао, и он, прво с баном »укрстивши мач«, буде од гомиле скдептан и одведен, наравно на неизбежну смрт