Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

319

свога представника у овом драмату. 0 тога боље би било да није н и потрзано. Ну као нека накнада за све те грешке долази: пагло рпзвијање радње. Јер, и ако има сцена неизрађених, нема сугишних, 1 ) да са њих драмат пати од развучености: све иде нагло, и сувише нагло.... Доиста је тешко драмате писати. Колико ли се чега захтева за тај посао! Али кад се све те тешкоће савладају, награда не изостаје. Г. Илић, ако и даље овако успише драмате, неће бити писац, кога би једва дочекала наша сирота књижевност. Ну тиме нећу да поречем сваку вредност овому раду Илићеву. Тенденција и циљане на садашње религиозно и политичко стање нашега народа у Босни, мислим, не може се сакрити. С тога гледишта, али не са вишег, уметничког, није нам немило, што видимо: карикирана католичког свештеника, - на крај крајева кажњена васала угарскога краља н штићенпка папиног вајног босанског „бана 0 , — изиграног дошљака, „маченосца® Роланда и т. д., а чујемо како Љубен, гледајући смело смрти у очи, кличе: »Ал Босна заробљена имаде јоште Орба.« Само би тај поклич боље приличио ком православном Србину, него неком средњевековиом патарену из не знам ког столећа. Та тенденција, поред неких топлијих сцена, којима се не може порећи театрални еФекат, и даваће места овој трагедији нашем позоришном репертоару све донде, док се прилике у Босни не измене у српску корист. А кад једном, дај Боже што пре, то буде, онда ће се овај драмат спомињати само у историји књижевности, али — како ? То се види не само из свега онога, што сам до сад говорно подсећам на:рочито на оне лепе дирљиве звуке, које сам довољно истакао у прегледу садржине — него ће се то јоште видети и из овога, што ћу сад рвћи. Дикција је у овој трагедији у главном прикладна, ма да има оваких неестетичних и нелогичних израза: »Ха, гадни попе, а стр. 78,— проФани нашега времена: „огребе ја како," стр. 50. у ,Бла.гослов и мир Божи над овим кровом нека анђелска крила. своја за навек разастире , сс стр. 12. — » грамоту потписану (љубав) иечатом (пољупцем) овим тврдим," стр. 67. — »У ланцу Угарскоме Босна је заробљена, а стр. 71. „ Заиуши шаком слух."- стр. 124. — „Сдух ако свој затворим , сс стр. 125. ') Као најнеумеснију, која је, бар онако израђена, могла изостатн, напред смо споменули ону сцену с »Дедом«.