Otadžbina

ОДНОШАЈ СРБИЈЕ

323

лики део православног стада шеговог одведе у крило католичке цркве. А на политичком пољу погибелне су последице неизмерне. Раздор је између Бугара и Грка у турској царевини већ толикн, да би Вугари пре стали под заставу турску противу Грка, а Грци против Бугара, но шго би се заједнички Турцима одупрли. Толико су страсти помрачиле и на једној и на другој страни распознавање виших интереса и заједничког задатка за будућност. Шта више, и сада краљевина јелинска, која се у другим приликама, показивала заузета за заједницу народа хришћанских на балканском полуострву, толико се престравила од бугарског успеха, да је мислила, да у њему може видети изгледе за успех панславизма. Под утицајем овога страха, она се у 1873 год.. приближила Портм на начин готово демонстративан. И Грци су и Бугари, у равној мери, одговорни за овај раздор, који је не мало замутио изгледе наше заједничке будућности : Грци, што нису благовремено попустили српским и руским саветима, па дали Бугарима народно свештенство, а Бугари што су се подали туђинским саветима, па се нису умели умерити под њиховим подстрекавањем. Шта више, они су се по кашто у своме заносу толико заборављали, да су се на чисто српске епархнје обраћали као и на «бугарске». Тако су н. пр. вођи њихови 29. октобра 1868 год. разаслали и на епархије у Босни, Херцеговини и Ст. Србији распис, у коме нема ни помена о имену српском, но се, на против, говори Србима као Бугарима. „Ви сте, пише од стране бугарских представника* Др. Стојан Чомаков, ви сте већ чули драге новости, које су пријатно уздрмале свако бугарско срце од назад три седмице, да ће нам се народ ослободити од користољубивог царовања туђег духовенства, нашега врага «То се брзином једне минуте електрично распрострло свуда. Тиме данас ми приступамо да се с вама радујемо, браћо, и да један другоме честитамо овај светли дан, у 21*