Otadžbina

ОДНОШАЈ СРБИЈЕ

327

надмоћности као сриска, имаовина. Биће вам такођер познато да пећска и охридска патријаршија нису у другој половини прошлога века укинуте већ и сада гласе по цариградским књигама као просто иридружене патријаршији цариградској, која, у њино име, и дан данашши и нарочити годишњи данак плаћа царској благајни. То ћете све нај јасније видети из берата издатог Његовој Светости натријарху Кирилу у 1855 год а тако исто ту ћете наћи и које су изриком епархије зависиле од цариградске, које ли од Охридске, а које од пећске патријаршије. Пошто се сад опет ради о томе да се једна од тих патријаршија, а имено бугарска. одвоји од задруге цариградске, ту само може бити реч о оној, које надлежност не подлежи никаквој сумњи, а то је трновска.. Уступањем сваке друге бугарској цркви настало би питање, да ли се стара српска тековина не преноси, као патримонијум, на оне, којима не припада ни по црквеној повесници ни по правима српског народа на источном полуострву. Ако се дакле, заиста, сад хоће да обнови црквено право бугарско, то се и Србији даје основа да тражи обновљење истога права и за сав српски народ, и по томе би требало да све епархије по некадашњим српеким провинцијама дођу у област иоглавара већ иризнате сраске цркве у кнежевини. Ну докле се год не бн могло остварити ово незастасиво право народа српског, дотле је желети да некадашње епархије његове и даље остану у задрузи са натријаршијом цариградском. И у томе случају Његова Светост радила би у интересу и цркве и народа само тако, кад би му од сад слала искључиво духовне пастире, који би били пореклом Срби, како би се с духом и користима српске народне цркве подударали. То би желели Његовој Светости живо на срце метнути као најбоље средство да задруга српске цркве са патријаршијом цариградском, докле јој буде суђено да траје, буде мирна.