Otadžbina

328

ДАША ЂОНИЋ

Намесништво Кнежевског достојанства препоручило ми је, господине. да вам предозначене назоре доставим, да би их ви првом приликом изложили Његовој Светосги која ће, уверени смо, увидети њихову основаност, као год и интерес цариградске патријаршије да их с нама заједно брани. Примите итд. итд. (иот.) Дим. ЈА. атић. А -А. 1X1 А. Ђ 6 н: и: и КЗ ЖКВОТД ЈБДНОГл СПДДЛЛД од ЈА. И тД А Н А р А В И Ћ А I До петог гимназиског разреда ишао је Даша Ђонић у школе. Тада напусти науке на пречац; али не. што му се хтело, већ што је морао : истерали су га. До душе он је непрестано тврдио, да је невин као новорођено чедо; али проФесори не хтедоше му веровати баш оног кобног часа у конФеренцији, и пошто је њихова старија и јача, нашао се Даша на улици ван гимназиске зграде а са врло разноврсним осећајима у грудима и са никаквим мислима у глави. Запали цигарету још у гимназиској порти, одбије дим према сали, где се држе проФе сорске конФеренције, пробекељи се мало и упути се преко рибне пијаце паробродској станици. Кад је видео Дунав и с оне стране Варадин, поче мало да промишља. Шга је сад? Кући не сме — биће белаја. Да се бар нађе најпре с матером или са старијом сестром, то још које како; али мора проћи кроз очеву радионицу, па шта да му каже, кад га тај запита. што долази кући у невреме. Могао би до душе слагати, да је заборавио књигу, или