Otadžbina

ДАША ЂОНИЂ

335

— Не срдим се ја ни најмање, знао сам да ћеш послати свог духа, да утеши нас старе људе за сином јединим. Ходи, ходи, душе мога Даше! Мајстор Ђонић рече то тихим и благим гласом а то с е баш Даши није допадало. На послетку шта је знао радити. Приступи оцу и саже се, да га пољуби у руку у тај мах проФијукне кратка батина кроз ваздух и незграпно, са јаком лупом, заустави се на Дашиним леђима, Даша се превије и запишта. Још један буботак па, још један — Заиста си Даша а не његов дух, насмеја се горко мајстор-Ђонић, иначе би ова глоговина прозујала кроз ваздух. А сад марш у собу! Сутра ћемо се даље ! разговарати, Као ошурен мачак увуче се Даша у кућу и одвуче се до собе, у којој је са најстаријим калФом спавао. — Зар се ниси удавио ? поздрави га овај и насмеја се слатко. — Језик за зубе, прогунђа Даша, с тобом бар не морам по типару. — Гле утопљеника, па још самоубице, настави калФа своје пецкање. А што ниси вез : о камење за ноге ? Лепо изгледаш, к'о да си утек о из луднице. Како би било, да се даш овако ФотограФирати! Даша није слушао што говори калФа. Вода, комарци, шл>унак, јед, страх па још додатак из очине руке, умори и изнури здраву момчину тако, да је одмах заснао, чим је легао. КалФа Глиша могао је говорити, колико је хтео, Даша га није чуо. II Кад је Даша сутра дан отворио очи, заклопи их брже бол>е опет: као да је спазио оца свог у соби. И није се преварио. Мајстор Ћира седи за столом, пуши и чека, да му се пробуди син.