Otadžbina

ДАША ЂОИИЋ

337

саД чизмарски шегрт. после пекарског најнижа сорта шегрта. Сад га може изгрдити и најнезнатнија муштерија, сваки калФа може га ухватнти за уши и за кике а Глиша. кога је држао далеко испод себе, бпће му учитељ.... Као каква справа без памети иоче се об.кгчити ; још се ннје честпто ни удесио а у собу му уђе мати. Даша је погледи тужно и само што није иочео плакати. — Јесам ли ти казала да се поправиш, проговори мајсторица; али моје речи одоше у ветар. Ти си мислио, да то може тако увек. Свеједно синко. чизмарски је занат поштен занаг, па ако си у пола тако вредан као. твој отац, биће ти добро. Шта! Дакле то је материна утеха! Еј Дашо, Дашо .' Сад виде, да је пронало све. Другови његови спремају се. да иду у школу а он мора кецељу о бедра и сестп поред Боже. ког је баш јуче ћушио. Прогунђа неколико речи као «добро јутро» матери и оде мимо ње у кујну. Ту затече сестру. — Дај ми што да једем, али брзо ! рече јој суровим гласом. Сестра га погледа па се насмеје— А од кад шегрти заповедату у мајсторској кући ? рече шаљиво. — Немој ми.ту свирати-... Даша није довршио своју реченпцу, а тешка ћушка од очине шаке нрекиде му говор. — Абдеса ли твог! Зар тако мпслиш ти? Такп да си се вук'о на пос'о ! Још је он бесан. Ако те видпм или чујем , да коју писнеш , биће чуда с тобом. Торњај се! Даша оклопави уши и ишуња се из кујне. Шта наопако ! До сад га је отац био само кајишем, синоћ већ батином а данас и шаком! Ако устраје тако, доћи ће још која справа на ред. Вал>а дакле бити послушан и покоран.

ОТАЏВНИА КН>. XXVI СВ. 133