Otadžbina

46

ИЗ САМ\ЧКСГ ЖИВОТА

Ох, мани ме/не љуби ме, Не скидај ми прстен с руке! Што ће теби моји јади Што ће теби моје муке? Са тугом ја гледам на те Нисам за те.

Тражи другог, дете моје, Тражн момче сретно, чило Па, кад будеш с ниме сретна, И мени ће бити мило! А сад тужно гледам на те Нлсам за те.

хи Грешница

Не знам, јадна, шта ћу сада, Несносна је судба моја Нит налазим где утехе, Нити мира п покоја. Грех ме тешки љуто мори Оваки дан ме горе тишти, Па, када се стида сетпм , Срце хоће да пропишти. Ох, кад би ми, Боже, сада Каква срећа од ку^ дошла Чини ми се.... чини ми се.... За седог бих старцч-пошла! Сироче сам тужно била, И без мајке п без оца, .А на стану бејах дуго Код једнога стараоца. Шена му је била ружна, Ал ја млада бејах мила Камо среће да га ниеам Ни познала ни видила. .. Ох, кад би ми, Боже, сада Каква срећа од куд дошла Чини ми се ... чини ми се. .. За седог бих старца пошла! Вол'о ме је, ал је крио Своју љубав, своје јаде, Док му жена једног дана У постељу болна паде, Те се нађох око њега, Па му годих свакој жељи —

И ручак му ја издавах И простирах по постељи.... Ох, кад би ми, Боже, сада Каква срећа од куд дошла Чини ми се.... чини ми се.... За седог бих старца пошла Већ је, скоро, шест месеци, Од како му жељи годим Већ је, скоро, по године, Како љубав с њим проводим Жена му је оздравила , Ал он на њу сад не гледи Она само тек уздане, А у мене шце бледи. Ох. кад би ми, Боже, сада Каква срећа од куд дошла Чини ми се ... чини ми се.... За седог бих старца пошла! Већ све живо на ме гледа — К'о да знаде"тајне моје Неки дан ми једна баба Понудила знање своје. Каже: „кћери, ја се с м Што у тебе лице вене Ако ти се штогод деси, А ти само зовни мене!.... 1< Ох, кад би ми, Боже, сада Каква срећа од куд дошла Чини ми се.... чини ми се.... За седог бих старца пошла!

Х1Л1 Уседелица Кол'ко ме туга с моје судбе мори , Тол'ко ми, јоште, много теже бива, Кад гле ,ам. тужна, шта младеж твори Како то свако по вољи ужива.