Otadžbina

48

ИЗ САМАЧКОГ: ЖИВОТА

Отвараћу у три пута, Па, ако ће што год бити, Оне ће се у тренутку, Без застоја, отворити. На њега сам наменила.. . И... гле само — шта прецеии': Млади момак са љубављу Ох, ал ми се нада крепи ! Гледај, само, како иду ... Иду, теку, као вода —

К' о да неће бити сметње, Од његовог милог рода! Свега два пут, што отворих, Па, већ, карти скоро неста Бог п душа.... к'о да ће ме Испросити одмах, с места! Ове се карте отворише — Не хтедоше нигде стати К'о да ће ми. .. к'о да ће ми... Још вечерас прстен дати !

Х1ЛУ Чаура^ Срацимировик Ј ) (монолог ИЗ ЈКДНЕ ПРОЈЕКТОВАНЕ ДГАМЕ) Од како, Јело, тебе угледах А ја на зем.1,и у рај загледах Те видех божјег апђела мила, И познах, шта је анђелска сила' Одавно људи иду по свету, Па, како ступе у кршну Зету, Причају људи о твоме бају .. II ја сам, дуго, био у вају, Докле не видех лепоту твоју Док не*пспуних пожуду своју. Ал онда видех, на твом осмеху, Да приче људске ништавне беху. Опрам твога лица и твоје дражи Китњаст збор људски ништа не важи. Јеси још дете, ал ће дан доћи И ти ћеш моћи за мене поћи. Како те видех, све сам у сети Морам те, Јело, најзад узети! Штујем ти оца, кнеза Лазара, Пун је јуначког плама п жара; Пуи је пожуде, да Орпство споји Да га се опет душманин боји. Српске су земље познале јаде — Душман пх разби све на комаде Ал, заман покор са њима чини, Опет ће Српство да се сједини. Опет ће оно за добро знати; Опет ће оно у слави сјати.

') Ђурађ Срацимировић Валшић (у народним песмама Страхинић Бан) био је владалац зетски (црногорски) за време кнеза Дазара, и узео је његову кћер Јелу, воја је у историјским споменицима оставила лепога спомена као »госпођа Јела Балтићка".