Otadžbina

МОЈЕ МИНИСТРОВАЉЕ

49

Србија за се снуждено гледи — И Зета, сама, много не вреди Ал, кад у сродство и савез ступе, Нека душмани само приступе Па ће памтити, шта Срби чине, Кад се удруже, кад се сједине.... Нестаће трага јаду и сети Морам те, Јело, морам узети ! МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ (НАСТАВДК) IV Финансије и привреда Тек што изађох из капије Министарства народне привреде, сретох једног момка из Мин. унутр. послова који ми иредаде једно писамце. У њему иредседник Министарства зове ме к себи, у седницу, за вечерас. Ја одмах одох у кабинет председников. Ту затекох све колеге. — Сутра је, господо, — рече чича — народни празник Цвети. Краљ ће присуствовати служби Божјој у дворској капели. Ми ћемо се овде искупити, па одавде заједно отићм у Саборну цркву. Ако буде лепо време ићи ће литија из цркве у град, и ми с њоме. Ако због времена не могне бити светковина у граду, ми ћемо из цркве доћи у двор даЊ. Величанству честитамо празник! — Мене, молим, да извините — рече ђенерал Протић — бар шго се тиче цркве. Сутра ваља ићи у нркву у свечаном оделу, а ја га још немам. У блузи не могу ићи на парад. Ја ћу вас дочекоти код Краља! Неки од колега погледаше Министра војног. Ја, који сам градио хаљине код Тилера, знао сам да ђенералски мундир није могао бити готов за два дана, за то нисам ни мало сумњао, за што ђенерал неће на Цвети у цркву.

ОТАЏВННА КЊ. ХХ^Г- "В. 101

4