Otadžbina

50

МОЈЕ МИНИСТРОВАЊЕ

— Осем тога — настави председник — ја држим да би са свим умјестно било, ако би кабинет сутрашњи народни празник, који је уједно династична слава владајућега дома, честитао и Њеном Величанству Краљици и Његовом Височанству Краљевићу Престолонаследнику, у толико нре, што се они сада налазе у иностранству!— То се но себи разуме — рече ђенерал. — Онда изволте потписати депешу, коју сам спремио за Њ. В. Краљицу ! Сви се потпнсасмо. За време потписивања водио се и рвај краткп разговор: — Не знам да л'ће Краљу бити по вољи ова наша депеша Краљици ? — Он нема ништа протшз. Само је рекао да сумња, да ће нам Краљица одговорити! Ми чинимо своју дужност, а она нека ради како јој је воља! Сутрадан, 17 априла, пре него што бих отишао на састанак са друговима, свратио сам у Мин. просвете да видим, има ли што хитно, што не би могло чекати До сутра. Од чиновника никог не нађох, али на празник и не морају долазити. На моме столу неколико приватних писама. Један «лични» пријатељ из либералне странке честита ми «положај државника, који сам пре неки дан заузео» па онда вели: «Ја знам, а и сви знамо, да си ти могао и раније бити то, што си данас, и но томе сви би се зачудили: од куд сад доктор са чича Николом ? «Али рачунајући на твоју памет, и прешност једне овакове владе, после онаких џилитања радикалских, правдамо улазак твој у овај кабинет само патриотизмом. «Са гледишта тога ја ти честитам тај, не толико ласкави, колико тежак положај и желим да сву своју