Otadžbina

I

ГРЧКЕ мисли

603

мало се бавила унутрашњим крајевима полуострва, више пак приморјем , и не само приморјем балканским, него приморјем средиземнога мора. Поставши сама из семена просвете, коју је подигла југоисточна страна тога приморја (Египат и Финикија), она је у свом потоњем самосталном развитку држала исти општи правац. Унутрашњост полуострва. насељена. по свему што се зна, народима којих су сродници и јоште живи потомци Арбанаси, мало је улазила у рачуне старе јелинсже политике, сепаратистичне, трговачке и републиканске. С тога ни политика сгарих јелипских република нема готово ништа посла с балканском политиком. Први крепак израз балканској политици, израз пробуђен јелинском просветом, даје македонска династија. Филип и Александар Велики, по пореклу урођеници, по просвети и политици Грци, ирви су иознати владаоци целога иолуострва. балканског. Још и једном од њихових последника, Лисимаху, биле су границе на Дунаву. Али и Александар, први представник централизма н автократских система, иде и ломи се на истоку. Шегово царство га не преживљује, балканске земл>е, које он први пут износи као целину пред лицем историје, ма да су и после смрти његове остале у заједници , нису се развпле као самостална целина ; јелинизам није никад тежио да ове земље састави , и није чудо што у томе није никад ни успео. Све што је учинио, то је што је ухватио снажно корење по јужној страни полуострва. За Јелинима долазе на балканско'полуострво највећи вештаци у државним творевинама — Рпмљани. Они налазе по јужној страни полуострва јаке јелинске колоније и јаку јелинску просвету; северна је чекала тек њихову цивилизаторску руку. Али ни њихобо освојење нпје овде дало оне ресултате којп су иза њега остали у Италији, у Шпанији, у Галији и у Германији. У тим свима земљама римско је освојење оставпло мисао целиие и државног уједињења у кругу географских грапица, која је