Otadžbina

ГРЧКЕ МИСЛИ

чко-словенским елементом с друге страае један кљун земље, у ваздушпој линији дугачак на 205 км. а широк на 80 км. без икакве везе с природним границама Бугарске , својим комуникацијама упућен са свим на другу страну. У јужној Македонији нису могли Бугари ни до сад свуда продрети, Изглед је, да тамо могу Грци и даље држати своју црквену власт, а то би и извесно било, ако би се Грци још одлучили на либералније орквено-нросветне мере према Словенима. Питање је, како би изгледала држава са оним кљуном или рогом, завхченим међу две државе, које би јој баш тога ради биле противне ? Држимо да ни Бугари на то не мисле озбпљно. За Србпју је прнродно да те земље њој принадну, јер Србија може имати буга.рсну границу само с истока. Или би, дакле. то Бугарска морала Србији уступити, или би се борба Бугара са Србима морала свршнти преполовљењем Срба. Природно је, или да граница међу Србима и Бугарима буде на Тимоку и на Струми. или на Ибру и Морави. Ко прегледа историју, видеће да се пре Турака доиста и појављују те границе међу Србима и Бугарима, према бољој или горој срећи њиховој. Мнсле ли, доиста, Бугари опет на Ибарп на Мораву? Наспрам Грка онај рог значи оцепљивање Солуна, а с оцепљивањем Солуна иде оцепљпвање целе Тракије. Кажу да по Бугарској народ пева популарну песму: «Марш, марш, марш Цариград је наш!" Баљда онај рог го значи. Само остаје пигање има ли ту колико толпко збиље потребне и неопходне за овако замашне ствари ? Даље по тој логици излази. да Срби треба да за себе траже Серез и Јањину и Арту, Авлону и Вернју и Самоков и Ћустеидил (јер су ова два последња места и под Турцкма била под српском црквеном влашћу). Шта ио тој логици Грци имају да траже јасно је казано у прва четири чланка овога прегледа. За чиј се рачун онда војује?