Otadžbina

624

ГРЧКЕ миоли

Историја балканског полуострва показује ова три врло разговетна закона: 1. Пошто се на полуострву није током историје могла утврдити ниједна народност нити каква год политична једноставна целина, да је неслога балканских народности увек доводила на полуострво неку туђу силу и туђега освајача; 2 Да се при јакој чијој било власти у Цариграду ничија мања држава није могла стално утврдити на по луострву; 3. Да се без Цариграда никоји освајач није могао утврдити нигде на полуострву за дуже време. Морал је, дакле, ових закона за све балканске народе, да је једини гхут да своју слободу стално утврде и да свој опстанак осигурају — у њиховом властитом споразуму, у уништењу међусобних раздора, у осећању својих узајамних Федерагивних интереса. Нико не може наудити другом, а да тнм самим ссби не наудп Међусобни споразум пак, и на основу истога балканска Федерација не може се постићи ни на основу старих традиција, ни на основу сувремене етнограФије и Фантаетичних етнограФских карата и још Фангастичнијих претенсија, него једино услед деобе на основу међусобне равнотеже балканских држама, ноименце пак Србије, Бугарске и Грчке (јер Румунија ништа и не тражи на јужној сграни Дунава, осим извесних права за своје сународнике у Македонији, а Црна Гора не може имаги друкчијих интереса него Србија). На претходним листовима ми смо више пута имали прилику да излажемо грчке мисли, које не могу наћи оиштег одобрења. С тога нам је мило да овај преглед завршимо једним предлогом из грчког пера, у ком је вођен озбиљан рачун од мало час изложених разлога По умерености погледа и дубљини разлога тај предлог заслужује сваку пажњу.