Otadžbina

КЊИЖЕВЈШ

?ЕГ.1ЕД 631

куда треба да тежи у будућнос^ ? рашчишћајући разлозима мирнога изучавања п раЦ, шљања она П итања, из којих истичу дневна политичка\ сположења и стра . сти. То је био задагак напред излон^ нпх листова . Срби и Грци су најдуже бранили од Туракк сво ј Д р ЖавН и и народни опстанак на Балкану; Србп |Ц'рц И су први, властитом снагом п властитим јунаштвом и ч>мереним пожртвовањима, обновили државни народни нЦз ОТ на Балканском полуострву, ослободивши неке деЛ™ сво ј их земаља испод турске силе ; Срби и Грци су н\. аље на _ нредовали на путу просвете п ослобођења. Пра\, -ј е да они и даље поведу напред развитак ових крас ^Ц зе _ маља, и да својом мудром и смисленом политикоЦ [0 _ траже коначно ослобођење својпх народа, потпунп уск с њихов. У нашем напредном веку заједнички пнтерео^ вреде више него застареле сродничке везе, у којима\ има увек нонешто нредрасуде. А Бугари као што су и до сад ишли за нама, увидеће сами да и њихова отаџбина може бити само онда срећна, ако Србија и Гр^/ка нису несрећнв!

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ЈЕДНО »ГОРЕЋЕ' ПИТАЊЕ Бдин. Потоњи часи ио Сриство. Београд (Штампарија Св. Ннколића) 18?Ч). 8° 40. -— Чумип А. Задужбине у одбрани Сриства. Иеоград. (Штампарија Д. Димитријевића) 18ЧЈ. 8° 18. — ВеселиновиК М. В. Гранични дијалекат међу Србима и Бугарима. Зона џ. и ч. Београд (држ. штампарија) 18У0. о°27, — ДрагашевиК Јован: Македонски Словени, отворено писмо редакцији руско -славјанскога календара за 1890. год. Београд (Штампарија Пере Тодоровића) 1890. 8° 32. Пројект аравила друштва за међусобно зближавање и обавештавање балканских народа. Београд. (Штамп Св. Николића. 1890. 8° 32. II. Ми смо у једном од ранијих реФерата у овом часопису обратпли читатељу пажњу на то , да је руска наклопоет при грађењу