Otadžbina

•632

књижер и ПРВГЛЕД

СанстеФанског уговора била 1,0 Р е Д осталога на страни Бугара и с тога, што је за време ср * 01 ' прављења тог уговора Русија (одн. њен нредставник) бм.1а о<' вегптена - много већој мери о оугарским жељама и захтевима, пс° сриским правима. Кад смо то тврдили, опда смо поред свих /' гпх разлога, који су у прилог гом тврђењу ншли, имали и сведо?У једног енглеског публициСте који се тих дава п сам на.1д"зиг/| стан У генерала Игњатијева, и који то нарочнто у једиом чл лк .У истиче. Г, М. В. Веселиновић у горо истакпутој књ1Ш«ици долази - 11 ак0 другим путем, до истог закључка. Позната и з )Г Дасна Комаровљева етнографска г:арта Балканског полуострва >-Ј е на пме 110 љему никаква новина, „већ трећа прера ш јер Ј е Г, Р В0 Мирковић приредио (јамачно по Лежановој сумњивој * а Р ти ) а за тим Г °Д- 1875 Ритих донунио.,.. Ритихова је била го л 0Ј ове садашње Комаровљеве. И та Ритихова карта, баш као рРУчена иред сриско-турски рат, била Јв меродавна у СанСтев 1 У> по,1,то Ј е онакав дубок гроб исконала Србима » И „нико се ада не пађе, да и једне речи рекне протнву то карте, нротиву т лвог страшног српског гробара !« — Да је то учињено онда, ложда би руско Петроградско благотворно друштво чинило у њо .ј бар по неке измене, ако ју не би са свим уништило, па спремило другу па основу правде и позитивних Факата. Али таиг се од паше сгране не пађе нико, који би јавно и најмање што замерпо тој тако судбоноеној карти, и тако она као призната — јер ћутање је зпак одобравања — оде да буде и ако привидап путовођа у делима руске дипломације у Сан -СтеФану. То тадашн.е ћ\ тање је стало Србију и Сриство скупих п ненадокнадивих жртава, али као да је бар једну добру страну имало. Ако пма прилика, кад се н после кише јапунџе може употрсбитп, тс се баш не мора бацати у трње, онла и паша данашња обазривост па све, што изађе о земљама, у којима живе наша браћа, може још уролити добрим и кориснмм плпдом. У том случају се с радошћу може помепути и једногласни протест наше штампе приликом штампан.а Комаровл 3 све карте, као и једнодушност, која је том нриликом избила па површину код органа свих наших иолитичкнх странака. У прилог наших ранијих погрешака иде и оно, што г. Драгашевпћ пише у истакнутој књнжицп. — «Вама је познато, всли он, обраћајући се уреднику руско-славенског календара иа 18У0. год. вама Је познато, да је базис српско.| јнародној) филологнји рад Шлајхеров и Миклошићев — нп један од њих Србин; и овај њихов рад прихватио је п на српски језик у целој опширности применио најпре Даничић, истина Србин, али који нпти се у српској земљи родио,