Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИЛО

83

Леандро. Овн је морамо иопунити. Ви ако Гонзалу позли, а ја ако дође к себи и тражи да опере своју част. Могу му затребпти девери за двобој.... Је ли тако? Матијас. Тако је. Паулина. Дакле, само сам ја једина овде нзлишна, и ие остаје ми ништа друго,_до да оплакујем горку судбу моје Анђеле. Леандро, Ево је где иде; можете одма започети с вашим нарицањем. II СЦЕНА Паулина, Аеандро, Матијас и Анђела улазе на дно. Анђвла. Ах, њих двоје!. 0, то је да човек полуди ! Паулина. Долази ли ? Анђела. (На дно посматрајућн) Долази!. Матијас. Иде ли оам ? Леандро. Иде ли с оцем ? Анђела. Не! С Енриком.... увек с Енриком!. Магијас. Био је худе среће.... и срео га је. Леандро. А сирома дон Анзелмо, тражи га међутим свудз, и не' може да га нађе. Анђела. (у очајању) А, ево их ! Иду овамо! Нећу да их видим ! Не, нећу да иду заједно!. Равдвојте нх !. Паулина. Анђело! Леандро. Тако ти Бога, Анђело! Анђела. Одите, одите и помозите ми! Паулина. Али Анђело ! Леандро. Алн кћери моја ! Анђела. Преклињем в: с, похитајте!.... Оди, Паулино!... Леандро. Ајдмо, докторе, псслушајмо ову спроту жену ! Бојим се, Матијас. Да, ајдмо! Анђела. Ха, ево их! Боже мој, Боже мој! И снага има св оје границе и болови могу само донекле!. Али бити тако мучена без икакве своје кривице, то се не може сносити ! Паулино, то није могуће више сносити!. Леандро. Далеко од нас да је така несрећа ! (Излазе сви) III СЦЕНА Улазе на дно Гонзало и Енрико, (Гонзало води Енрнка чисто силом) Гонзало. Оди, оди са мном! Зар хоћеш да ме оставиш, неблагодарниче! Избн себи то из главе!. Не бегај !. Ми се никад, разумеш ли, никад нећемо раставити!.