Otadžbina

ЗАР ТО — ЛУДИ.10

деца? Не, с тобом сам се најрадије играо!. Јесам ли се удалио од тебе, кад бесмо одрасли младићи? Не, с тобом сам најрадије учио! Јесам ли те оставио, кад сам иошао на пут? Нисам, него сам те скоро на силу, собом повео!. Јесам ли се од тебе одвојио, кад се оно твоЈа сенка повлачила по понору?. Не, и ја сам се устремио за њом!. А ти, мислиш да си доста учинио, што си ме тражио по Мадриду и отпратио до куће !. Али то није доста, не, драги Енрико!. Прати ме и даље.... Оад, кад ми се сви смеју и ругају, треба да си уз мене, да делиш са мном овај подсмех и ово ругање. Кад смо заједно играли се, заједно се учили, треба као добри пријател.и, као браћа, која се љубе, да делимо и болове и мук.е! Моје ће мишице бити као окови, у које ћу те бацити, ако хтеднеш да умакнеш.... Ја сам те спасао и.з плаховите речне бујице, сад спаси ти мене из брлога!. Енрико. Не могу више! Гонзало. Зар ни за то ниси?. Какав си ти мекушац и страшљивац! Енрико. Мекушац и страшљивац, како ти је воља; ја ћу учинити што могу! Гонзало. Што можеш! Ја сам могао све, јер сам ти живот спасао. С тога и тражим сад све, све, чујеш ли, Енриче, све!. Енрико. Добро, нек ти буде све. Хоћеш ли мој живот? Узми га! Гонзало. Толико? Не, то није нужно! Зашто би жртвовао живот?. А.... да је извесно оно гпто видех у бунилу.... онда.... онда, би ми га морао дати! И кад ми га не би хтео да даш, ја бих те преклињао да то учиннш, па кад би ме одбио, ишчупао бих га из срца твог!. Али оно је било.... лудило.... Оно што видех, док железница јураше, није било истина!. Помрчнна је била густа као тесто, а љубомора моја оштра као ножице, те сецках по њој привиђења, као што вајар гради из бдатног теста облике, а ова нривиђења пришуњаваху се кроз моје очи и савијаху ми се у грудима.... Али ја ћу их изагнати одавде ! (грува се у проа) Ако не иде друкчије, а оно својом крвљу!. Енрико. Да би их се лакше опростио, пусти ме да бегам из твоје блнзине за навек. Гонзало. 0, то нећемо! Енрико. Мора бити! Гонзало. Али ја не дам! Ен-рико. Онда ћу и против твоје воље ! Гонзало. Нећеш, Енрико, кажем ти да неће:и!. Једно од оних нривиђења што ми се угнездише ту, има кушљаву косу, као у Фурија, и кад се мало узбуди, његова замршена грива, пење ми се