Otadžbina

90

зар то — лудило

Анђел а. Мислим да имам. (жалостиво) У осталом пресудите сами. Анзелмо. Пресудио сам! Али не мари, говори, али у кратко! Анђела. Хоћу да Енрико пред вама, као да је његова савест пред Богом, одговори на моја питања. Енрико. Одговорићу. Ан-ђела. Хоћу прво да ми кажете, јесам ли ичим заслужила несрећу, што ме је снашла ? Енрико. Ви заслужујете сву срећу, које сам вас лишио. Анзелмо. Шта би Енрико могао друго и одговорити? Тако би одговорио, по старом калупу, сваки развратник ! Анђела. Преклињем вас, оче мој, допуетите ми, да довршим! Анзелмо. Пустићу те, али ме убеди, да, хоћу да ме убедиш! Анђ. (Енрику). Јесте ли икад могли и помислити, да не љубим Гонзала свом душом ? Енр. Баш што бејах сведок тако безграничне љубави, падох у неизмерно очајање, које је учинило од мене.... ово што сам.... а од вас, оно што хтедох да сте. .. Ах, да га само нисте тако жарко љубили!.... То, дон Анзелмо, нећете сматрати, да је по старом калупу развратника ?.... Анз. Ја ништа не кажем. Судија саслушава, па одма решава. Анђ. Јесам ли ја могла слутити.... какве су ваше мисли? Енр. Трудио сам се доста да кријем своју страст. Анђ. Не говорите о страсти; ја вас питам о вашим мислима! Енр. Нисте их никако могли слутити. Анз. Зар да жена не слути.... да је неко у њу заљубљен ?.... Чудо нечувено ! Анђ. Ја то нисам слутила! Чули сте.... Била сам као слепа. За мене Енрико, као и да не бејаше жив! Он је био само оруђе моје љубоморе.... Гонзало ми бејаше све ! Али ви ми не верујете, дон Анзелмо! Боже, свеблаги Боже, шта да радим, па да ми веруЈете? Енр. Ви не можете ништа, али ја могу све! Показаћу се дон Анзелму онакав, какав сам. Не, да се хвалишем својом кривицом, већ да пустим глас своје савести нек говори. Анз. Да чујем тај глас. Енр. Онда чујте. Она је казала да је била као слепа.... а то је истина. Јер та слепоћа, та равнодушност, то презирање, уиропастише нас.... Ја бих јој све друго опростио, само да није била тако равнодушна према мени.... Жудех, да Анђела помишља и на мене, ма и с мржњом било: гинух да живим у тбсним мислима као и Гонзало, ма она њега љубила и обожавала, а мене клела и мрзела, али тек да сам, упоредо с њим, да освојим њена осећања.... Анз. (уздржава се да не плане). Да освојите!.... Али нродужите!....