Pastir

106

мњење, какав би иравац требало да узмемо , ако желимо евоме листу успеха. Не можемо ирећутати, а да се пре свега не одзовемо г. Васиљевићу са захвалношћу, што нас 1е као добар наш књижевник и нрипознати критичар удостошо сво1е рецензи1е, а после да не кажемо неколико речи о то! његовог рецензити. И тако благодарећи му нашскрениГе на саветима, ко1е нам да1е, и на жељи његовоГ, да ова! лист донесе плода, да приступимо одмах к примедбама његовим о „Пастиру.“ Г. Васиљевић вели: „Пастир шш нше означио ни нравац, кога се држи , ни цељ когог тежи: он више личи на збирку разних и нолезних ствари, него на 1аван лиет.“ Држимо, да Г. Васиљевић не би ово рекао. да 1е имао у руци 6- ти бро1 „Пастира," кош Ге баш онда већ био у штамни, кад 1е изашла рецензта његова у „Срби1и.“ У том се бро!у, у приступном чланку 1аено казу!е као природна последица пређашњег говора на том месту и правац и цељ, ко1о! тежи „11астир.“ Но ако би г. Васиљевић и према томе рекао, да се ова1 нравац ни!е Гасно исказао у свима досадашњим чланцима нашег листа, ми учтиво примећавамо, да 1е тешко нзнети неносредно правац и тежњу к изабрано! неко! цељи. Наша 1 е одиста жеља, да ова1 лист и буде збирка разног и корисног знања; 1ер тиме мислимо помоћи нашем свештенству, да не изостане иза оних људи, ко!и се баве другим наукама. А кад сваки по1едини свештеник стане у свош! струци на та! стуиањ знања, на коме се налазе стручни људи у другим наукама : онда мислимо да се неће ншедан наћи, кош не би делио с њима 1едне мисли , 1една осећања у свима иитањима о ©пштем народњем добру. Мило нам Ге, што 1е строги критичар г. Васиљевић нашао у досадашњим бро!евима нашег листа кош било чланак, кош он налази да 1е добар и да одговара цељи. А за поцеке чланке у овоме лиету напомињемо г. Васиљевићу, да