Pastir

105

(Тозн ХЛЧТ. 11.) Ова 1е молитва Спаситељева завршетак целог његовог пророчког служења, СГединити се с Богом то Ге узор, краТња цељ , кот тежи човештво, и Спаситељ позива човештво к овом узору. Ево докле допире божанствена хришћанска љубав. Но да ли се човештво у току хришћанских времена нриближавало к овом узору, да ли се хришћанска љубав бар данас остварила међу људма и народима — природно 1е нитање, ко1е ће сваки овде поставити. Кратко морамо одговорити на ово питање. Свака истина у развитку своме наилази на нрепреке, шта више и гоњена бива; па тако Ге и ова дивна истина, положена у основу хришћанства, наилазила у развитку своме на грдне препреке и заустављана свима могућним средствима, Средњи век као да ниГе био век хришћански у правоме смислу. Света љубав ова као да нше могла да ухвати Гака корена у срцима људским у времену, у коме владаше мрак и незнање. Но онет томе су 10 ш више крива злоупотребљења разна. РеФормаци1а изгављуГе протест против злоупотребљења римске столице. Деветнате сти век хоће истино хришћанство: хоће теднакост људску у правима. Но и у почетку овог века беше их, кош доказиваху, како Ге опасна, како те шкодљива та љубав хришћанска по државе и друштва и покушаваху, да поврате старо доба страха и тираните. Но вечне су истине Христове. Оне могу бити на време заустављене али нигда подављене. Многи и многи знаци овог века сведоче нам све боље и боље о њиховом пробуђењу. И ми се нећемо преварити, ако рекнемо, да Ге већ близу тат жељенн дан, кад ће начела хришћанска завладати срцем и слабих и силних и место страха и ужаса отпочети да царуте хришћанска љубав и дружба. {) 0 рецензшн А. Васнљевнћа. Ово дана прочитаемо у „Србити“ броГу 11. примедбе господина А. Басиљевића на наш лист „Пастир“ и његово