Pastir

412

вршење свогих дужности. Према сведочанству друге грамате од истога владаоца у 1552. г. трудио се владика да укине развођење брака, коге се беше осилело и постало зло међу светом. Како су се често мешали у свештенички суд и мирски чиновници, тако се и бракови разводише врло често без икаква основа и закона само по произвољењу спахма и других грађана занетих користољубљем. Цар забрани те злоупотребе и подигне свештеничке судове за време Иларига, Ш. владике као што се види из грамате, коГу Ге издала у Ердељу краљица Изабела, у место Албал-Тулиш од 1558. г. Владике и свештенство монашко беху обвезани да плаћагу свеколике порезе и да врше свакоГаке земаљске терете. Архипастир увиде да су овим поступком нарушене лривилегше, ко1е дадоше евештенству пређашњи угарски краљеви, па се с тога упути ка краљу с молбом, те да ослободи свештенство од ових незаконитих захтевања. Владикина се молба уважи, па како он, тако се и сви остали што живеше у монастиру, ослободе од свеколиких данака, приреза и земаљских терета. Ова1 Ге владика издештвовао у краља Тована II. грамату од 1561. г. да зшже сам себи изабрати наследника. Наследник се Иларигев (незна му се имена) жалио немачкоме цару у исто доба и Угарском краљу МаксимилиГану, што му се мећу свакоГаке пренреке на пут у надгледању парохта по његовоГ Гепархиш, а тако се ради и са онима, коГе он изашље у своГе име рад тога посла. У тог жалби наброГа владика како се отимљу од његових људи коњи, коњски прибор, терагу се на сељачке работе, истражуГу се различите дациГе, туку их, затвараГу у тамнницу Али ге то све било строго забрањено у Грамати, ко1у издаде цар у Пожуну 1569. г. Ипак негледећи на то, наследник Гепископске столице Владислав II, нашао Ге за нужно да о томе предмету ли_ чно деГствуГе код цара и краља. РудолФа даде нову грама-