Pastir

413

ту за вршење пастирскага звања и обвеза без сваких препрека. Потребну ге грамату издао управљач угарске МатиГа 1597 г. Владика СергиГе, кош одмах ступи на Гепископску столицу после Владислава II, користио се 1е особитом царском милошћу. Он Ге добио у 1661 г. од Херцхерцога (надвогводе) Фердинанта II, грамату, ко1ом се обезбедило сво имање манастирско и његово, а уза то изађе СадвагвардиГа, т. 1. ослобођење од свигу терета , данака, вошице, под непосредном управом и чувањем његова величества. А грамата когу Ге издао у Мукачеву 1623 г. семиградски кнез Гаврило Бетлен, да подтврди њоме за владику Петронта, знатна Ге по томе, што се из ње види да Ге ПетрониГе био први владика над уншатским црквама (Есс1ешагит итогт §таесае ергвсорив.) А на против издата грамата Тованову Григоровићу наследнику Петроншеву од истог семиградског кнеза у кошицама (Казсћаи) 1627 г. заслужуГе нашу пажњу с тога, што се у њо! Русини и Власи изрично назнвљу последницима грчке цркве коГа се негда славила са многих учених људи; беше цвет и средиште наука, а сад чами у тамном незнању , и стење над Гармом Симонше *) (ЕссКзЈа Ша §гаесогит, оБт е! 8ос1огит ушогит питего се1ећг18 е! 8е1)08 ааруепБае ПогепЉвнпа, сији! 81а1и8, 1 П 8 сШае 1епећпз, е 1 81 топ 1 а орргебиз е8Г.) Овде се без сумње подразу г _ мева Грчка црква. — 0 овоме се владици Григоровићу знаде само то да Ге добио од преседника врховног суда графа МелхнГора Алађша пасош и 3 дат у кошицама 1630 г. да надгледа цркве у овоин Гепархиш; после се хвали да 1е знао добро 1езике, а нарочито латински а тако исто и богословске науке. Сво време, што се простире од црквенскога рдздора до на измак XVI века, можемо назвати периодом покупша,

*) Примање мита.