Peštansko-Budimska skoroteča

67

дклма свпо еиглезки попечителБства н±,ко одиошеиЈ, на трговину за темелг, слун;и. Трговине ради заклн)чуш Енглезки политици миртз, тл обнвлнж) ратЂ. Гд1 -кои су најЈоди подтз видом-ћ н '1ке идее вЈрозакопа ратове вотили, као што су били крстоносни походи: други су воевали као банги изћ политичнн узрока. Кодтз овћт ггоследш.и узрокћ е ббЈО славолк )(не , кодт> првм теииш чудеса чинити. Али Енглезка предузима воиве , кое су одт, иечувеиогЂ усп^ха, само изђ едине основе — путЂ за трговину разк рчити. Прим '1тити валн, Да ово в1е опаданЗз какво, него е више похвала,кок> овде изнвлгоемо. Мм нећемо доказивати, да користи трговине валн корнстима начела (РппирЈеп) предпостаклмти ; или да бм оправдиво б&тло , матерјалиу добмтв, ма насЂ тнта стала , као главну пД јлб предЂ очима имати. Цо ипакЂ извЉстно е, да радино, издрживо, неуморно, одважио и иеограничено покровителБство изваиске трговине Енглезке изђ патрЈотизма произлази. ТрговиномЂ издржава Енглезка свое господство на мору, и свои положаи у св±>ту • трговиномЂ наивише д"? иствуе еиглезка аристокра г па на гра^анско стан'5, и чини уста†народнми кодђ овога милммђ ј трговиномЂ се забавллго многи милшва руке. КадкадЂ, а ако хоћемо и више путш право имам остали иароди, што патрЈотизамЂ Енглеза за изклгочивђ и користолгоби†проносе ■ ал' често валнлр бђ1 нћима у овомђ подрал;авати. Нема те владе у наше доба , кон небм поступав'], попечителвства св. Лмеса за прим±рЂ себи узети могла. У течаго одђ десетЂ година, т. е. одђ год. 1830— 1842 , вредиостћ е радиности Оританске , или британски производа, кое е Енглезка у ииостране државе извела, повмсила се одђ 37 мил. фу и . штерл. (930 мил. франк. "") на 51. мил. фц. гат . (1300 мил. фр.). Умножено е дакле за 14 мил. фн. шт. ( 370 мил. фр. ) „ли43 процента. Јисто доба умнолаосе е извозђ фрахшузке одђ 453 *Ј бданг. франиг 22 кр. ср.

мил. франка иа 95 мил. фраи.', дакле за 242 мил. фр. или 54 процеита. По овомђ бм извозђ французке сразм±,рио ви не распо, него енглезкпт. Ио примЈзтитп вала, да су извози еиглезки, по извЉстпо трговачкогЂ сталежа , оц')>п !>ни , гди се ( ако изв'Т>стпо а и површено узмемо) и на паданЉ ц!ше робе призр'1:п1; има • а у французкои су извози по сталнои, еданпутп за свагда за сваку робу примлћиои вредности оцТпЉии. Изђ овогђ фраицузкогБ посгупка произилази умножеић извоза, кое е претерано' ерп ц4,на многи роба радииости пада. Умноженћ извоза енглезкогЂ обогаћенго веће страпе европеиски народа приписатисе мора, и упркосЂ постоећои системи Л1мтнице све то виите махЂ узима. 1. Руска, ако строгу тарифу свош и Иепопупгга, узела е године 1840 робе изђ Еиглезке за 40 милшна фрапка, а год. 1831 само за 30 мил. фр. 2. Извозђ у Шведску у одпотпеипо као 1 на 2 повишеиЂ е. 3. Псто тако и заДаиску. 4. У Бзлгго и НидерлаидЂ извозђ е енглезке робе удвостручшсе. О нб е овде много знаменитш иего у горепоменутммЂ државама, и десетЂ пут !и крћпчпг, него ухсупими извозђ Енглезке у кралћвине ДеиемаркЂ , Норвегпо и Шведску. 5. Извозђ у французку шшђ е већпт. Године 1831. изнела е фраицузка изђ Епглезке едва трећипу одђ онога, што е малена к ,рал'ћвина НидерландЂ одтудЂ извезла, кон е частБ едну одтудЂ изнешене робе опетЂ сама далћ оправила. Одђ годиие 1831 —■ 1840 извозђ е Енглезке за французку одђ 15 мил. фраика на 00. мил. фр. схсочш. 0. Извозђ у Португалску мало е променуосеј одђ 27 мил. франка скочш е иа 30 'мил. фр. 7. Шпанска по службеномЂ извћст!н) у своимђ трговачкимЂ одношегпнма сђ великомЂ Британском^ при истомђ станго е рстала. Но стаић е ово притвррно. Потаина трговииа е на Гиблартару умножиласе, и неспомшгоћи ону, кон е у време гро ),аискогђ немира у БаскискимЂ предћлима кодђ ПасагескогЂ пристанигпта чинћна. На Ги- *