Peštansko-Budimska skoroteča

(58

бралтару е по издоженго попечител ^ства за енглезкЈи извозђ пало године 1831 до 9 мил. франка, а год. 1840 30 мил. фр. 8. Извозђ Енглезке у Шмачку за ово 10 година треКипомЂ е умнонпо се. 9. Италја е при старомЂ остала. 10. Турска показуе н±ко умножеЈЉ, кое одтудЂ произтиче, што пристапиште трапезунско на с ^верномЂ брегу мале Аз1е свезуе Еуропу са унрарнћомЂ Азшмђ . 11. Сћвероамериканске слободне др;каве бмле су јошђ пре 10 година први прекупци енглезке робе^ оне су и садЂ, ал* нвшва трговина сђ ЕиглезкомЂ подлежи тсликомђ колебанк), да е тежко о оеомђ каково понатхе имати. Године 1831 прилшле су робе у цћни одђ 230 милшна франка ј године 1836 у ц^ии одђ 320 мил. фрлнка; а године 1840 само одђ 135 мил. франка. ( Продужи^есе) 3 н а м е н ите черте изђ живота Генерала Суварова. Ст> нћмачкогт. одт, Ђ. П. (а) КадЂ е воиска, кодђ кое е Суваро†у време седмогодишн $гЂ рата као Подпукогникђ (1Јп1ег1еи1епап1) бмо, у пруску землга стигла, и ту се у сдномђ селу нас-анила б&гла, 1гћкш Подчиновникђ (1Јп1егоШс1ег) одђ исте компаше , у којои е Суваро†бко, гЉшто скриви. фелдмарнталЂ ГрофЂ ферморЂ пре тога издао е заповћстћ, да се наистрож1е на воепе законе у крпл^вско-прускои землЂИ пази. Акобм ткогодђ што преступш, морак) чиновиипи одговарати. Кривица подчиновника бмла е такова; и поглаварЂ тогђ мћста , гд'ћ су слда становали, Генералу се потужи. КадЂ сестварл илвиди, на"ђу, да бм кривица мапа б.>)ла , да е Суваро†бол!; пазш иа шгитрукцЈГО, коому е капетанЂпри одлазку свомђ предао. Ме^у тимђ Подчиновнику каштига одредисе доста етрога. КадЂ Суваро†то чуе, оде таки остал51МЂ чиновницима, замоли ји , да заедно сђ нвиме Началнику (Ођп81е1) иду, те

свакоако га моле, да каштигу, кон е Подчиновнику одреЗјена бмла, т. е. да се са зваН1Н сбаци, не истми , него Суваро†трпи • ербо е онђ , а не Подчиновникђ наивише кривЂ, — будући е првбттоме поводђ дао, занемаривши строгу заповћсТБ свогђ Капетана. Изђ тога узрокаонЂИ каштигу заслужуе. Премда су сви Чиновиици новммђ и рћдкимЂ ОВММЂ ЗаХГћванћМЂ дубоко тронути бћјии • ипакЂ су му сав "ћтовали, да одустане одђ те намЉре и кривца строгои судби остави, да погледи на свое стаић и свои родЂ, па да се умири. „Не!" рекне оиђ „Нећу слЈдовати вашеМЂ савКту. ИдемЂ сада самЂ Началнику$ валвда ће онђ блажш и праведнји бћтти, и мене, кои самг, удалгшти могао таи дога^аи, кои наше оружћ безчести, по закону каштиговати." Заиста и оде, потужисе управо на н^га, што га е изђ призрЈшн на родЂ одђ заслужене каштиге уштедш ; далћ молјо га е, да не остане на томђ , ве^Ђ да нћга (Суварова) каштигуе , а Подчиновнику каштигу олакша. Забадава е ПачалникЂ повторавао све, што суму већЂ чиновници говорили : и кадЂ сва представлаин суетна бмнху, племенитми оваи мужЂ дозове сутра данЂ тужителн, наплати му штету у полакЂ вип е, него што е самЂ искао, па после и Суварова, све Чиновнике и обгуженога себи призове, гди се тужителБ предЂ свима торжествено свое тужбе одречеј и тако се Подчиновникђ одђ каштиге ослободи. Суваро†се примирн мало, што е натомЂ прошло; али сутра данЂодма подиесеИачалникумолбу, да се у другу регементу премћсти, што му и дозволћно буде. (б) Год. 1787 Турци се заваде сђ Русима поводомђ кубански Татара, кои сз 1. Окт. са миогимђ ла^ама и сђ великоМЂ воискомђ у ТаурЈи кодђ Клебурна у битку пусте. Покраи свега стрлховитога б1спила и тршгенн буду разбЈени: 1500 мртвм остане на м1сту, а више хилнда подависе. Славна ова п ;б+да задоб!епа е едпмм^ само нео Јо| имамћ духомђ Генерала Суварова, кол е 1 рдимм^ ра-