Pisci i knjige VII

98 ПИСЦИ ВН КЊИГЕ

замарати то дуго причање само о себи и ни о чему другом. Нико на свету није тако занимљив да на двеста страна прича само о себи и да седамнаест страна ситнога текста посвети једној својој главобољи. Ако је било интересантне личности женске, то је била Марија Башкирцев, и ако се прве стране њеног чувенога Дневника читају са великим интересом, ко може без досаде да дотера до краја друге књиге2 Литераторски је егоизам гледати свет само кроз себе, осећати своје ја као центар васионе, причати на широко и на дугачко само о себи. То замара, и читалац најјачих нерава мора да почне нервозко узвикивати:: доста, доста! Има писаца који добијају када се читају у целини, има их који боље изгледају када се читају поједини њихови редови или одломци. Г-ђица Секулић се боље чита у одломцима. Овако у књизи психологијска доза је сувише јака.

Не само међу женама које су писале и које пишу у српској књижевности но и међу људима, Г-ђица Секулић представља одређен интелектуалан тип. Она је чиста интелектуалка. То је њена снага као личности и слабост као писца. Све се на овом свету плаћа, па и супериорност духа. Од чистих интелектуалаца никада не изилазе прави писци. Један од првих услова за књижевни рад јесте дар за непосредно осећање и непосредно изражавање природе и живота. Треба бити душом и духом широм отворен, пријемљив као фотографска плоча, примати одмах и непо-