Podgorac

СТодгораш,

С аеташтаиње

14. јун 2001. |

ИЗ УГЛА ПЕДАГОГА

ДА ЛИ ЈЕ

Значај утицаја породице и других васпитних фактора на развој дететове личности огледа се управо у степену прилагођености детета на социјално окружење и средину у којој јесте. Први знаци незадовољног или погрешног васпитног утицаја огледају се у пасивним, односно активним облицима неприлагођеног понашања детета. Пасиван облик неприлагођености изражен је код плашљивог детета које је плаховито, повучено, тихо, неповерљиво, невесело, потиштено и код немарног детета које је несамостално, лењо, безвољно, неуредно и незаинтересовано. Активним облицима неприлагођеног понашања сматрају се наметљиво, пркосно и агресивно понашање детета. Све ове облике дететове неприлагођености изазивају следеће погрешке и поступци васпитача и ауторитативност, злостављање, мажење и васпитање без љубави.

Говорећи о васпитној пракси данашњице, најчешће су присутни следећи облици неприлагођеног понашања: стидљиво дете, нервозно дете, лењо дете, дете које краде, дете које лаже, агресивно дете, хвалисаво дете, дете које пуши, конзумира алкохол и дрогу. Када је у питању ДЕТЕТОВА ЛАЖ, прво морамо открити узроке који су је изазвали окарактерисати је, а потом пронаћи адекватне педагошке поступке за отклањање овог васпитног проблема. Дете у првим годинама живота још није способно да неки свој доживљај правилно смести у време. Многи његови нетачни искази имају своје узроке у дечјој, још неразвијеној способности запажања, пажње и памћења, па су тако окарактерисане као "привидне" лажи. У периоду до шесте, седме године, дете још не зна шта је то истина, јер у потребној мери не уочава границу између стварног и измишљеног света, па тако оне представљају део нормалног развитка малог детета. Те лажи могу бити израз жеље да дете скрене пажњу на себе, да повећа свој углед у очима других, да својим хвалисањем представи себе као јаку , храбру и битну личност. То може бити жеља за потврђивањем, али и знак да је дете запостављено или да има осећај инфериорности. Као значајан узрок појаве "привидних"' лажи јављају се и дечји снови, јер дете не може јасно да разликује сан од јаве. У ову групу неистина спадају и искази испрепле-

тани елементима маште, тзв. "фантазијске лажи".

За разлику 22 "привидних лажи", много су тежи случајеви када дете свесно лаже. Тзв. "праве' лажи могу се јавити код детета после шесте године живота и најчешће су:

ЛАЖ ОД СТРАХА ПРЕД КАЗНОМ јавља се код деце која у своје васпитаче немају поверење. Они су строги, склони казнама и морализујућем васпитном поступку, па се деца због најмањег преступа боје казне и критике. ЛАЖ ЗБОГ НЕПОВЕРЕЊА - јавља се код несигурна и преосетљиве деце која су повучена и отежано успостављају контакт. Деца се често неоправдано плаше да ће изгубити љубав својих васпитача.

ДЕТЕТОВА ЛАЖ СТВАРНА ИЛИ ПРИВИДАА»

исказима — деце, ненамерним, најгоре је На родитеља који одмах и беспоговорно кажњавају, услед чега ће дете још смишљеније и више лагати, управо из страха од казне. Лоше васпитно деловање родитеља је и када се дете у породици "учи" да лаже: родитељ који жели да придобије љубав детета само за себе питајући га кога више воли, када неког од родитеља траже, а оно каже није ту, као и давањем лажних обећања.

Правилно педагошко деловање родитеља подразумева познавање чињенице да су разне неистине у дечјим исказима део његовог развоја, развијености способности памћења и перцепције његовог схватања стварности употпуњене маштом. Када

немерним ли

ЛАЖ ЗБОГ СТРАХА ДА СЕ НЕ ПОВРЕДЕ РОДИТЕЉИ - јавља се код деце која живе у неуротизујоћој средини, а претерано су везана за родитеље. Боје се да ће баналним преступима и непослушношћу разочарати родитеље.

ЛАЖ КАО ЗАМЕНА ЗА ДРУГА ЗАДОВОЉСТВА - деца измишљају догађаје у којима постају хероји и тиме стичу значење и важност. Углавном су то критикована деца, занемарена, она која не осећеју љубав и сигурност у родитељском дому.

ЛАЖ КАО ОБЛИК ДИСОЦИЈАЛНОСТИ - лаж је честа појава код деликвентне омладине која разне циљеве жели да постигне без труда.

Суочавајући се са неистинитим

до таквих појава дође, родитељ треба да трага за поводом и узроком дечјих лажи и на њих одговарајуће делује. Врло је важно да се дете третира као личност, да се уважавају његове особине и склоности, поштују жеље и потребе. У случају појаве свесне неистине у сврху обмане, потребно је без упадања у афективна расположења, у атмосфери љубави и поверења, наступити одлучно и са јасним ставом о таквом неприхватљивом понашању. Дете ће тако увидети своје грешке, а због чврстог става родитеља, изгубиће вољу и храброст да се и даље тако понаша.

Дипл. педагог Мирјана ТОМИЋ