Podunavka Zemun

114

Чарп красне ласте маме Да се дижу небу горе, Да с' купаго тамо саме, Гди дражестно тече море, Лептирт. латВ шири крила И на росно лети цвеће, Милина га обкружила, Радонат' се како неће? Сунце даде свакомх срећу И сладости да се пита, Само маикн ндђ, несрећ}', Она лдна гробу 'ита.

За нго дражеств нема цвеће, НбоИ е мрачно сунце саино, Туга само шо облеће, СмртБ јот! срдце чупа таИно. Тужно цвплн, еца. плаче, Око крста с' пресавила, Часг е мртва, а часг нче Жпвотна 10и букне сила, Сунце мое, срећо мон, Зашто зађе брзо тако! КудЂ ће маика сада твон ?! Шта л' безЂ тебе, сунце ирко!

Душо, рано — славо мон, Охђ, срдашце извађено! Камена ти маика твоа, 0х г !, дубока тежки рано! Но ! —- неће дуго сине, На гробу ти — кукат' мати - Ш()г1 ће — животђ — да премине Покраи тебе ћ' — лежат' — мати Гласв умукну — мати бедна На гробЂ тужнми паде сина, Смрти круте рј'ка ледна Умори е са виеина.

1жт> Стерје Одг ђор1ја У Вршцу, у Тамишкомг Бапату, годпио 1806. 1. Лнуара, угледао е светг1оваић С. Поповићг, зиаменитнИ нашЂ певацг. Огацв му е био Стер1е, родомг Гркг, а мати Србкипл. У родителБскомг доиу, настолван^мг отчннпмг, упутн се у грчкомг езпку, кое му е касше богате плоде нринело. Ме!)у Срблвима у месту рођепа свога проведено детииство и касн1И по већои часги у истомг месту проведенни животг, учишо е, те се изклгочително србскомг народу посветт, те е за ц-ћга живјо до последн-ћга часа. У Вршцу е одг толико година ностоало прпватно иредаван"ћ латинскогг езика, коимг су се, по духу тадашнђгг времена, предавале све науке у Царству Аустрискомг. 1оштг у другои половини осамнаестогг века заведе епископг вршачкш у реченомг месту четири гимназ1ллна разреда, у коима е прописане науке предавао славио нознатми проФесорг Мартини, касше проФесорг Физике у Пожуну. Одг тога врелена продужавао се у Вршцу обичаи, предавати по већои части ондашнБои деди латинскШ езикг, и тако и Иоповићг, по свршенимг основиимг разредима, дође ондашнЂмг проФесору Балаитскомг у училиште. Огацг н1>говг, посриувшн у трговини, потребовао е сиповл1>ве помоћи, те тако сину закраги науке продужавати, парочпто збогг тога, што е желјо, да му и синг трговацг буде. Залудг е садг Поповићг свогг проФесора молјо , да свонмг саветима и молбама родптела одг тогг одврати: отацг остаие.у свомг заклгоченго непоколебимг. Отчипа се дакле вола морала извршити и 1ованг стуин у отчнну продавницу. II о желл за наукомг доб1е овимг празднимг временомг јоштг веће ране, тако да е у непрестано читан^ удубл1)нг на долазеће купце заборавлло, па често ни одговора 10 свогг неудостонвао. Кадг бв1 му родителв свећу збогг такви безпослица закраћивао, ползовао бц се оиг често и самомг месечииомг. Ову

,) 0 Поповнћу 6 у различнииг пашимг иовинама и лнстовима толико писано, да би готово излишио бмлошпгга кого речћ о н1;му пробеседити. При свсмт, тојгб знагоћи, да Ке свакомт, правомт, Србину мило бмхи. точио известити се о неломг нћговомг жнвогу, нека и ово неколико у итости написанм' рсчш иде узг ону Поповићу спевану славу, у толико више, што е у овомг листу Поповићева бјограФЈл већг обећана. ако и нје Г. Сопронг, ову бјографјм одг мене очекипао.

Ионовигл *). Малетића. желго кг читанго распали јоштг већма Видаковићевг романг „Лгобомирг у Елпсјуму," кои е таданпИ) Србство своимг поавленћмг узхипто. Таквпмг начиномг унути се у словенскомг езику а нарочито читан^мг светога писма, и Мразовићеве славенске грататпке. Садг е већг касно бмло, самомг природомг уливеноД склоности другШ нравацг датн. Поповићг сврши четнри гимназпипа разреда и год. 1825, дакле у сво10И деветпаИстоИ години, оде у Темишварв слушана ради Риторике. Песмотворнмп н - 1>говг дарг коп се шштг у млађимг н1 )Г0внмг годпнама понвјо и чптан1јмг постеиено разв^ао, понви се садг нрвнВ путг србскомг свету у песми „Слезп Болгарјн," иечатаноб исте године у Будиму. Сл1>дугоће годиие, приликомг слушана Поетнке, тако се отликовао у латинскомг стихотворству, да га ироФесорг рое1агнт раШагсћа називао. Ту нзда латинскимг езикомг списанмгЧ ОпошазИсоп Архимандриту Кенгелцу и едаиг спевг своме ИроФесору. ОсамнаИствн* векг, коп е Европи а нарочито Гермаши онолико светила по небу литерат)ре просуо, милостивимг окомг иогледао е и србскји народг, поклонивши му онакве лгоде, сг коима се разумг човеЧ1и ионоси. а вечна мудроств краси, коима се, као оруђемг у постизавашо своИ, човечеству неизпБ1тани намера служи. Доситеи, Раићг, МушицкчИ — да друге и неспомннћмг — поивише се у Србству, и новбјЛ светг проеину на србскомг помраченомг небу. Докг е првнИ философјом б разгерквао мракг, гонш суевћрје и предразсуде, а мораломг и духомг благе Снасител1 )Ве пауке добродћтелв и нраио благочест1е утврђавао, дотле е друпи саранћну бнвшу србску прошлостБ тако рећи изг гроба подизао, н изводећи иа видикг дћла нашн' праотаца, у Србству пробудјо свестБ о самомг себи. Садг се истомг показа трећШ, да свима овимг идеама трааић утврди, да Ји небеснимг огн1>мг оживотвори, да имг србска срдца отвори и да Ш у дћлателнни животг пресади. „Гласг народолгобца," „гласг арфе Шишатовачке" „побћда србскогг срдца надг злимг Гешелг" и мпоге друге огн1>не песме зажегоше у леденимг србскимг грудма пламенг лгобави према роду своме, према лепомг, добромг и племенитомг. и према свему ономе, што се нашимг назвало.