Podunavka Zemun

Велтгки духови неодолимоит. спломг одвлаче за собомг осталу гомилу, па и равнодушне и ладнокрвне огн1>иомг мисленомт. стру'|омт> огреваго и кт. д г ћлима разпалгого; а како небћ! млађана, за све лепо и племенито приемлћпва срдца разпалили ? По различнимг училиштама налазећа се србска младежв, међу којомт. е бв1о и I С. Поиовнћг, плану родолгобл'ћм г б и на узхићеп'1) счога руководителл и узвишеногг иевца , обнвише лепу зору србскомг песмотворству. Ратг међу иоворођеиимг србскимг и старо-славенскимг езмкомг сг огорчеи г.мг вођенми, сврнно се у ползу млађаногг нсполина; Давидовићеве новине разведше по Србсгву нове идее и електричне искре Мушицковогг духа; разтурене слабе силе усредоточиле се у Матици србскоп, и штедра рука подиже изг нишгожества умна чеда; успаванни народг ирену духомг и сг одушевлен1">мг обгрли нове ммслИ о себи, о роду, о наиредку. — Све е то благотворно д1)иствовало на Иоповића. У оваквомг лепомг иоднебјго развјао се песмотпормми дарг у 1овану С. Ионовнћу. Безг ове благе, -ове оживлдвагоће топлоте можда бм полвивша се сила клоиула, или бм противнимг и супротнимг околпостима отврдпула и другу природиу Форму себи усвоила. Какавг се н. пр. врлми дарг кг иесмотворству у Тердаићу угаст! какавг е противанг правацг Витковићевг талентг узео, и како се тежко касше на праву стазу повратјо! 1оштг као ученикг у Пештанскомг Свеучилишту, чзлушагоћи ФплосоФЈго године 1827, и осећагоћп у себн преимућствеие наклоности кг драми, кон е онда у Србству пе само неразвјвна, него готово и иепозната бмла, а особмто са вештествомг србско-историскимг, — спише трагедјго „Светиславг и Милева," кого е србска Матица своимг трошкомг у Будиму печатала, а слћдугоће године трагедпо „Ммлошг Обилићг" и кратку повестницу о животу „Скендербега" (год. 1828). Великш Шекспирг, кои е нашемг певцу као Фаросг у мрачпоИ ноћм онда светл1о, остао е и до последнмВ нћговн дана достоинмВ учителв и руководителв у позпавашо лгодскогг срдца и у черташо характера, страстји н аФекта. Кадг све п1)Гове младости, кодг све оскудице у светскомг изкуству и познаванго лгодш, опетг се јоштг у почетку исно .огледао у н!>му будућји творацг србске драме. Као што су умни Грци, оваи у правомг смислу бого-избранми народг, само у ономе свое силе покушавали, у чему ибиови предци нису вр'г савршенства иостигли, што иначе небм досгоиммД венацг славе себи придобили: тако е и Поповићг. Србска е ода. а о, ићомг и дидактиска поез'ш, Мушицкимг достнгла свои наивгншп стенеиг; србска епоска поезја добмла е у Сими Милутииовићу великогг заступиика; историскш Романг добм у Вмдаковнћу пре Валтерг Скота свога творца — само е една драма у тежкомг спу почивала. На овомг полго дакле требало е свое сше покушавати и скораши1>гг мирисногг цвећа за венацг слави своши набрати. И заиста сг узхићеи1)Мг видимо Поповића у касншмг годииама таквимг веицемг увенчана. Посветивши се едиомг драми, остао е до саме смрти ш>ои нарочито одданг, поклопивгаи 10И сву пазлвивоств и савг озбилБнми трудг. Иосле многи покушавама на овоиг полго придобт е

наииосле достоИио име драмскогг певца н творца, а нарочито свошмг трагедјомг „Смртг СтеФана Дечанскогг." Лепи и истинити характери; трогавагоће чертан4 Дечансковогг страдаин, врстнми заплетг у целомг производу; вештина у черташо лукавогг и иодмуклоосветолгобмвогг ТеоФнловогг характера; нћжна, трогавагоћа Смнишииа безазленоств; тужно, срдце иарагоће Милорадово лудило; страшно очааић, а јоштг странниа освета старогг гонака и властелина Дветковића; бурио колебан!) Душановогг огнћногг срдца, кое две равно велике, равно страшне и непоб1">диме силе разтрзаго — све то лсше н силше ироноси Поповмћевг дарг, него и иаивенте перо, него и наиплемештомг лгобави ирема нћму дишуће срдце. Ова една трагед1н помрачила е све и ићгове и туђе драме у Србству, и показа будућимг певцима стазу, кошмг се таине историске драме проницаваго и силне препоие савлађуго. Кодг онолики' характера назначити свакомг своиствене знаке, и неодступити у чертанго одг точности, вешгнна е заиста велика. Споменута трагедја „Светиславг и Милева , а при свемг томг, што самогг сачинителл ше задоволшла, буде шштг прве године иреиечатана, а то е знакг, да го е народг сг одушевлеићмг прим^о. Читателви и уобште нису у ш>ои тражили драмске вештипе, почемг имг она ше ни бмла позната; нису тражили виспренм израза ни праве природе — они су нашли у нбои несрећу Срб1е после Косовске бмтке, нашли су жалостну, прву жертву, ћерку Кнеза Јазара, у рукама поб1>дитела; а то е доволбио бмло разнћжити србска срдца и измамити сузу сажаленд. То е узрокг што е нашг народг и Видаковићеве романе радо читао, и што пародне песме са узхмћен1змг\^луша. Животг народа изг нрошлости говори у поезш, као духг изг гроба уставшш, народномг чувству и мишленго много живлћ и силп1е него исторјм, ербо шИ е риза много лепша и допадлвивја. Неколико годмпа предг свого смргг> године 1848., желећи шштг за живота изборг свои 1 драмски 1 д1>ла печатати, почео е са „Светмславомг и Милевомг" и са „Сномг Крал4вића Марка," те тако е речена трагедја, у нечемг понравл1)На', и по трећји путг печатана. Свршивши правословне науке у Кезмарку, врати се у свого постоибину, и ту се нрвшш приватногг предавана латинскогг езика, да бм себи насуштнми лебг обезбћдш и да бм лакше свои животг наукама и лепммг вештинама посветити могао. Плодг овогг пе[мода ксу : трагедјд „Несрећно супружествокомеД!а „Лажо и Паралажа," кое су годиие 18Л0. у Будиму печагане, и два шалкива календара „Винко Јознћг." Године 1836. остави се проФесорства и иочне као адвокатг заступати правду, надагоћи се зарг, да ће иа томг путу свое д1 )Лателности , веће ползе п себи и своимг саграђанима пожггћти. Но и ова тако трудна и сг толикимг неутодностима скопчана дужиостб , н !е га могла одг леие вештине одиратмти, којои се у мутнимг или празднимг часовима свога живота као тћшмтелБКИ и разговорнои други обраћао, као игго е и самг у своп)п „Апологш о злои жени" (види ч. П срб. лћтоппса одг год. 1830.) призиао: „Н