Podunavka Zemun

189

воВчицу за руку тако снажно, да е одг бола и проти†волћ викнути морала. „То вм дознати нећете, ако ме убити жедите, то ме сг места убите, убшцо ! и При иоследноИ речи уздркће Бепо, пусти ши руку и одлети изг собе као ловцемг ран-ћннВ зверт>. VI. ТРИ МАСКЕ. Блудш е свуда Сатана по вароши и несматратрагоћи на мимопролазеће лакговима Ш е гурао. Наипосле дође на гГшцу светогг Марка, кон е иладама Феићра осветл^на бвиа, ерг се било већг смркло. Овде тект. осети, да му е нешто лакше; добро се опомене, шта му се догодило, и почне очаавати. Сви будући планови нЂгови уништени су ударцемт. овимђ . Ништа му друго неостае, него или продужити досадашнћШ крвавћШ заната, или самв себи смртв задати. Онђ избере смртБ, и постожшиг али не брзимг коракомг пође крозт. светину, но чимг га ова упозпа, оде странпутицомг и наскоро прође онуда, гди е невине жертве убјао. Онђ се већг бвш реш^о. Намисл10 е стропоштати се у Орфано-каналг; но у таЛ парг осврне се шшгб еданпутг на Мл^тке, кон) е варошБ и волео и проклинао. Небо е посуто бвмо неброенимг звездама; при месечини блистале су се тамно куле и балкони, По каналима пловиле су лађице и у свакои буктина светлила се издалека као звезда; благш пакг вечернБШ воздухг разнос10 е умилне гласове вечерн^ћ музике. Бепо е на све ово жалостно погледао; кад г Б наеданпутг неко му руку метне на раме и ово рекне: „Ренцо Сатана, као што ми се чини, млого сђ тимђ губи, што ше на свомђ месту, већЂ га мораго овде тражити, гди можда о лгобовнимг саннршма мисли." „Шта ћете вм самномЂ, госнодине?"'" упита Сатана, кадЂ е Камилла познао бмо. „Да ти сто цекинл дамЂ за еданЂ ударацЂ." „МоМ мачЂ неможе се више подкупити , а рука, кон га е носила, бБ1ће до неколико минута мртва. и „Да те нису осудили ?" „НеумитнБШ ме суд1н осуд10; а та0 суд^а н самБ, а заедно и џелатЂ." „Шга те е на то павело? сиротина амачно ше «рЂ тб 1 никадЂ безЂ новаца ниси, почемЂ и мои сто цекишг одбацуешЂ. Тв1 си младЂ, лепк, притомЂ и лгобавБ твон мора да е срећна." „Досга, доста , господинђ Камилло, нетражите, да тапну мого дознате; идите ваЛимЂ путемЂ и кажите Мл 'ћтчанима, да Ренцо Сагана више не живи, ерЂ вн сте носледнБ1в, кои сте га жива видили." „Можда ! и „Шта оћете сђ тимђ да докажете?" „СаслушаИ наиире неку исторао, кого ћу ти исприповедати, на после ми кажи, да ли желишЂ самг себи животг одузети." ,,Неку исторјго?',Слушаи само: у МлЂткама е некШ страовитБ]В разбобникг; оваи разбоиникг воле неку младу девоИку, кон е и нћга, мезнагоћи за нћгово право име, тако исто лгобила. НекШ племићг усели себи у главу, да се истоВ овов девоики допадне. Ово му врло лако за

рукомг изиђе; девоичица немогући му далЂ противстати рекне му едномг: д немогу ваша бвгги потоме, што самБ тврду заклетву моме лгобезномг положила. — АИде самномг рекне племићг невиномг детету; тб1 ћешг се одма осведочити, гди е твои заручникг, и видићешг, да ли те заклетва грозномг разбоинику дата и далћ обвезуе. — Млада девоВчица ше ово хтела веровати; но пошто се о истини увери сасвимг се томг племићу ода.'" Докг е Камилло исторш ову приповедао, цурш е ладанг знои сг лица разбоиниковогг, и одг т«жкогг гн1>ва едва е ово упв1тати могао: „Одкудг сте вбј то све дознали?" ,,Н знамг то одтуда, што се пре петг минута таи човекг, што е теби твого Пепиту а мени опетг мого лгобезну отргао, нвно хвалш, како е заручницу познатогг разбоиника Сатане превар10. Противг овогг човека, кои е и мои и твои непрјдгелБ, хтео самБ те наоружати. и „Н самБ вашг и срцемг и душомг! Но кажите ми име нћгово !*■ „Баронг {јорђе Шиврг, Французг!" „Носле едногг сата бћ!ће мртавг!" „НемоИ тако нагло, Ренцо. Ослони се за данасг на мене. Наша освета мора шштг страшша 6 бјти." „Прошло е већг 6 бјло неделго дана; баронг ђорђе сг бленомг се венча и тогг е дана велико весел1> у палати Форнасари бБ1ло. Припреме за балг превазилазиле су све долкошнЂ, што се у Млћткама видити могло. Племићи и лепе даме спремили су наВскупоцеше алкине и адиђаре; ерг госпођа блена наредила е, да о венчанго н4номг маскиранвШ балг буде. Лађице су загатиле каналг предг палатомг, а преко белвГ мермернБ1 стеиена врвиле су лепе Мл^ћтчанке. Ово е очаравагоће позорћ 6 б1ло ; свуда е се видити могло само кадиФа, свила и дјаманти. Наискупоценјнмг бисеромг украшена е бћиа коса нвшва, * тако нсто и црноманасти вратови, кое е Тиц1анг радо моловао. Само блена и ђорђе нису били маскирати. блена е у беломг обучена бБ1ла. а на глави е имала црвене маише. Бб 1 ло е већг скоро поноћи. Црна лађица сг четири веслара стгШе предг палату. Двоица маскирана и дугачкимг црвепимг огртачемг заогрнута изиђу изг лађице и пођу узг степене. КадЂ су до сале дошли, служптелв на врати, ч1а е дужностБ бнла свима гостима за едно магновенћ маске скинути, да небБ! и непозвати у салу улазили, хтеде и спрамг овб ! дужноств свого испуниги, но у таи нарг еданг ове двоице пружи служителго кесу пуну новаца, и тако они пропуштени буду у салу. Чимг су ове две изванредне маске у салу ушле. скупе се млоги око нби и стану Ш разнимг шалвивимг речма запмткивати. бданг јимг е само на сва ПБ1тан« изменћнимг гласомг одговарао, и то врло досетлвиво и боцкагоћи. — бдва у овои мложини шфу барона ђорђа. „Оћете ли намг дозволити, господине, да сђ вама само за едно магновенћ насамо будемо ?"• упкгга она маска, коа е обично говорила. „Ми ћемо вамг