Podunavka Zemun

190

нешто представити, ков ће госте ваше веоиа развеселити." „Л самћ готовг, мои господо/' одговори Шмт, ђорђе, „премда по вашои одећи судимг, да ћете вм ту радостБ мени тежко моћи учинити Французг и обе маске изиђу изт> сале и оду у оближшо собу, којо одма затворе. ^орђе е прввш у собу ушао бвш; еданг одђ оне двоице не само да е врата заклгочао, иего е и зав$су на врати стоећу одма спустш, како се небм ништа у сали чути ни видити могло. 1>орђе се окрене, а маске се барону приближе. „Но мое господо, н салњ вамБ на услугирекне шмђ 1)ор})е; „предлажите ми, а ћу васг саслушати." Кадг е онђ ово изрекао, една одг овбт двего иаски подвучеруку подг алБину и приближи се другои. „Л ћу ваег саслушати," повтори опетг ђорђе. „Зарг ВБ1 нисте лгобопитлБиви знати, ко смо мн?' 4 промумла маска. „Безг сумн4 самБ лгобопитлвивг, господо,'* одговори баронг. „Ево ко 1 самБ, гледаИте ме добро!" рекне Камилло и раздере сг лица маску држећи надг главомг бароновимг оштарг штилетг. „Н самБ изгубл^нг Ј" рекне ђорђе кадг е надг главомг опазт светлећји се штилетг. — Али на еданпутг Камиллова рука уздржана буде. Лруга маска зграби га, обори на землго, стане му ногомг на прси и погледи га тако оштро, да су му се очи крозг маску као у тигра светлиле. Ово е све свршено бмло за еданг минутг. Кадг и друпВ подере сг лица маску, позна баронг бледо као у мртваца лице Сатане. Камилло е непрестано ечао. ђорђе е мислто да сана.

„Препоручите вашу душу Богу, ако га шштг и веруете, ерг вбј морате умрети, господннг Камилло, 44 рекне му Сатана озбилвнимг гласомг. 1)орђе савг застрепи. „Знате ли, шта е оваи човекг учинш?" проду-* жи разбоиникг окренувши се барону. „Онг ме е подкушо, да васг убЈемг, но кадг и ово нисамБ хтео учинити, заклео ми се, да сте вб 1 Иепиту неку младу девоику, кого и волемг, силомг отргли и обезче^ стили. Л му поверова и тако се подкупимг!" „Каква ужасБ!"' рекне 1јорђе. „Но пре едногг сата, и рекне Сатана изнова у аростБ дошавши, „пре едногг сата 6 бш самБ кодг ИепЛте и рекао самБ Јои: Онаи, кога тм лгобишг, мора умрети! Онда текг изусти она срамно име н-ћгово. — Препоручите вашу душу Богу, господинг Камилло!"' „Милостб !" промуца МлЉтчанинг. „Освета! и одговори разбоиникг и нодигне штилетг. „ђорђе му е хтео руку задржати, но ова е бмла врло вешта и учинила е оно, што е хтела. Камилло е бмо мртавг. У таД парг узнемирени гости збогг ђорђевогг одсутства стану на врата лупати; ђорђе уплашенг и бледг лагано отвори. Мложина нагрне унутра; Сатана ладнокрво показа прстомг на мртво гћло последн4гг Кавалкантја и рекне: „Л самв само правичпостБ испупш!" Затимг отвори прозорг кои е на каналг гледпо, увје се у свои црвенБш огртачг и скочи у валове, кои га часкомг покрјго, ђорђе и блена сутра данг у Француску одпутуго. Пепита пакг, да бм избегла невалалство и превару благородпи МлЂтчана, оде у манастирг гди и умре.

Сремске чертице,

ДанашнБЈВ жителви Срема могу се поносити са пов^стницомг, кого су одг свош прадеда задобили, ербо саиностБ прошлихг времена излива зраке и на потомство, и овима, потомцима, принадлежи сада, да иарлБиво рсту пов1>стницу читаго, толкуго, и колико прјатне забаве, толико више озбилБне науке изг нћ ваде. Крозг прва четири и по столећа после Христа цветала е старосремска земла и налазила се у срећноме станго, н1>ни сбшови получили су славпа имена, и поедини међу ш .г?ма , одликовавши се у воепимг службама и на разнимг боиштама гоначкимг духомг, храбримг д1>лама и поб^дама надг инимг народима, седили су као владателБи на самоме престолу римскога царстра. Дема у старои повћстници предтћла, о коме бм се то преповедало, што е о старомг Срему написано: да се т. е. у н1>му родило више сиднми царева и властника (цесара и августа) него у каквои му годг другои землви, те ови да су господари бмли целога скоро света и по томе заповћсти и законе давали, копва се клрнала остала Еврона, Азјл и Африка. Куспишанг, 6 б)вшји негда пов1>сто- и землвонисацг нрмачкога цара и мађарскрга крала МаксимилЈана,

ова изг дотичнихг извора обширно нвла. Нами ће доста 6 б 1 ти , ако овде само римске цареве АурелЈаиа и Пробуса напоменемо , кои су правмИ Сремци бнли и кое пов1>стница међу „добре и хвале двстоине владаре^ брои. Именито подг Иробусомг (Доброславомг) Сремг достигне вмсошИ степенг блигостана, и зато ћемо о истоме цару нека овде начертати. Царг Пробусг (Маркусг Ауре.аусч.) род10 се л1>та одг нрилике 225. носле Христа у Сирмјуму, овои како већг знамо главнои вароши долн1> Паноше и по томе целога Илирика. (Види брои 2!.и 23. Подунавке). Отацг му е бно баштованг и као такови надгледао е царске баште, кое су у самоме Сирмиуму станле, где се е већг и царска палата налрзила. Младји Иробусг изучи школу, кого су грчкји учителби у Сирмиуму основали бмли, и затимг ступи у воену службу. Брзо е у нбои напредовао, ербо е бви! жладићг ленг, наметанг, добро воспитанг и храбарг предг непр1ател1>мг до краине трпелвивости. Срећа га гоначка пратила на стрмои стази, коа кг слави води. Подг царемг АурелЈаномг, кои бм рнмскои царевиии н1>не старе ме^е повратш 6бш , воевао е побћ-