Podunavka Zemun

ПОД9Н4ПК4.

као бисерг школвкама украшене, а сводђ се одђ кристални шлБОка на листиће подел4нн као сунце саи; сг тогб чудногЂ свода падаго са све стране бледе руже. Но оне се шшгб већма дивиле другишг понвленлма: на дну волшебне пећине зелешо се густиа гаг1, подел^ћнЂ на две части; на еднов су страни ведиколЂпни чбунови сг ружама, лсминима и разнимЂ цвећемг; сђ друге стране узвисили се велики класови одт> василвковогг цвећа, изгледагоћи змшвпдно на подоб^е винове лозе, обремен^ни жутимг и плавимђ чбуновима. ПосредЂ тога ган иђаше лепа и кротка жена као права ноћв; десномЂ рукомг подиже цвеће, а левомг класове усправлп. Мну лепу кестенову косу окружавао е великШ златанг обручићг; поасомг бисеромЂ искићенимг бела алБина стегнута бБ1нше, кои се блистао као снвна звезда; на руци шИ златанг прстенг украшенг дтмантомг. „ЗдравствуИ Фаустина, здравствуИ Л јн рекне она умилнимг гласомг — „отацг вашг племенитБи! ОскорисЂ, вратиће се кђ вама текЂ после петЂ година ; вм сте сами себи оставл^ни; но л ћу васг нечимг обдарити, како 6б1 се лакше у ваше отечество повратити могли. Одите овамо у моП гав и донеспте мп одтудг оно, што нашли будете на цвећу или лебу." Младе кннгин^ радо се повинуго. Фаустина нађе на лепомг цвету ноево не , а Лхн на лебу тикву. Оне донесу те дарове и метну предг вилу: ова додирне прстомЂ не и тикву; не ее разбје и изђ н-ћга изиђе кристалнБ1И сандучићЂ, кои се светлјо и блистао као само сунце; изђ тикве пакЂ изпђе такође сандучпћЂ, али дрвенг н иростг, на комг е бкиа измолована жута птица и лепг цветг. „Кои сандукг желишг тн имати ?" упБ1та вила ЈПго. „Обдарите ме, госпон," одговори скромна Лл, „онБшг сандучпћемг, кои е изг тикве изишао." „А тб1 Фаустина, желпшг ли и тн такавг имати — на лебу има шштђ една тиква." „Мени поклоннте," рекне Фа} г стина пЈ^на радости, „онаи сандучићЂ, кои е изг красногг ноевогг нета изишао." „Тб1 желишг дакле кристалнми сандучићг?" рекне вила, „но пази д^ете, пази Фаустина; кристалнми е сандучнћг ломанг, лако се можсшг н4га лишити; дрвеннб се неће тако лако разлупати, премда по видпмому неизгледа као онаИ, али може бмти, да у себи што садржава." „Почемг е Иа изабрала дрвенни сандучићг," рекне Фаустина, „то е бол-ћ да имамо две различне ствари." „Ваше су жел4 испун-ћне! Опомените се увекг кавкаске виле !" Ово изговорившп наслони прстг на чело едне и друге девопке, кое одм? заспе. Кадг се про5уде, нађу се у еднои пустинки. „0 Боже! шта се учини сг томг Фаустиномг?" проговори Л1л; „како сп леиа, сестро! то е све волшебство учинпло." У то време прођу неки карвани; еданг одг нби спазпвши ове лепотице наеданпутг стане и рекне 10мг, да седну на носшницу, ерЂ .до прзе вароши прилично треба касатн. Фаустина одђ гордости ни словца проговорила ше;

Иа пакг примивши ову понуду благодарила е добримг лгодима. Тако су путовали два дана. Фаз г стина се пко разгн4ви, што мимопролазећи путници негледе на нго , већг на скромну Лш. Стрепила е за свои кристалннр1 сандучнћг, и да 6 б 1 сачувала, држала га е непрестано на крилу; сама е себе пнтала, нашто е Лш онаи гаданг дрвенни сандукг. КарванЂ приспе у непроходиму пустинго, гди е наВвећа препека бнла. бстиво шмг почне нестанти, воде врло мало — дођу до очанна. Наипосле спазп Лјн сђ друге стране понегди коп цветакг; она карванима рекне да ономг страномг ударе, ерг ту у песку мора бнтп какве влаге а недалеко можда и какавг изворчићг. Сви е послушаго. После два сата наиђу на изворг пзмеђу две стене лежећш Сви су садг на Лда сг нанвећомг благодарностго гледали, а на Фаустину сасвимг забораве. „Даи да видимг, шта има у момг хј-домђ сандучићу;" рекне Л1а у онаи парЂ, кадЂ су сапутници н^ни већг последн^ћ естиво између себе делили. — Кадг сандј ^кг отвори, покулн изг н-ћга лебг, пириначг н друго естиво. Чаровно ово поавлен-ћ нко обрадуе путнике; стеку се сви око Лје сг благодарнимг погледомг; Фаустпна пакг кого су сг почетка сг удпвлен-ћмг гледали, сасвимг у заборавностБ остане. После петг дана дођу у наиближу варошв; наеданпутг се распростре гласг о двема овимг лепотицама. Фаустина е превукла на себе напвеће внимаше. Прву е бБ1вши кралв 3-зео са свого кћерв; друга, дознавши да е година неплодна, скупила е око себе и подпомагала оскудне и бедне. Првои су се дивилп, другу су лгобили ; Фаустину обасипали похвалама; Лш су благосиллли. 0 нкима се по своД вароши и у двору разговарало. Протекло е већг бнло четирг године. Оне су по казнванго чудновате оне жене н данг знале кадг ће се нкшвг отацг поврагити. Да 6 б > Фаустина јоштђ лепше изгледала, непрестано се китила, узевши у руке и кристалнни сандуд3 т чпћг. бдна одг служавки намештагоћи ши покривало на глави, случаино 10и косу разбаруси; спазивши ово лепотица тако се разлготи, да е служавку стала тући; но у томе испусти кристалнБш сандучићг кои се на комаде разлупа; комадићи овн за неколико минута у светлости горели су; наеданпутг сва светлоств изчезне и понви се прекрасна р} - жа. Тужно подигне Фаустина лепг ован цветг, али на жалостб почне одма венути. Б^ћдна Фаустина одг жалости разболе се, а ружа , кол се пре онако светлила, на н-ћномг челу увене! Доброд-ћтелна Л1л угћшавала е свого сестру, Лепота трае за неко време, али наскоро прецвета и опада; добро пакг срце неисцрппмнП е псточннкг тихе радости и мирногг живота. Тако говораше стара ПерзЈннка. „Зулеика и тбј АзилЈа!" рекне баба тужнимг гласомг; „кавкаска вила н васг е обдарила кристалнимг сандучићемг, но пазите да се неразб1е; гледапте да одг н-ћ н дрвеннн сандучнћг доб1ете; ерг ако се лепота назива ружа лнца, то се доброта слободно назватн може ружа душе — — а душа неумире!"