Podunavka Zemun

14

ПОДУНШК4.

„То е дакле учинш отацг Фарзарисовт. ?" „бсте — онђ е твогт. сина одвео." ж Да лукавогЂ човека! па гди е онђ?" „Онг поредЂ тебе стои — н самв таВ. —

„Сина могђ ! ФарзарисЂ — сина могг!" викне као безсомучанг изђ гласа и онесвешћенг падне на диванг у чамцу; међутимт> Ал1а изг оногг малогг чамца радостно скочи у отчину лађицу.

ПолетЂ ј небеспмн прост«д)Ђ. (По Отону Уле.)

Коигодг е сг чувствомг сматрао обноћв плаво звездама осуто небо и нћговг безконечнив просторг, тај} е морао у души осетити ону неописану чезнго, винути се кг онимг светилама, у онав мрачнии, сунцама посутиВ просторг, и дивити се и топити у неизпнтанои Божшв премудрости. — Ко ће намг позаПмити крила, да тамо прнемо, да се чуда нагледамо, да у изумлен^ћ одг Божхегг величества паднемо? Одг духовнн крила нема снажнШ, нема бржн крила. Аиде дакле читателго, да се кг ономг трептећемг престолу узвисимо, и брзииомг помисла, покраН онн небеснн светова пролетимо , необзирз^ћп се на шшовг строи на нбиово вештество и на нБиову природу; ерг кг томе намг е време одвећг кратко. Ко 6 б 1 могао 315 година живети, те да на крилма олуе само до сунца дође! Огн^ћно сунце зађе, и тиха се спусти ноћк, звездама посу се небо и наше су очи желБно кг онимг светилама управл^ћне. Чини намг се, као да намг се духови у помоћБ приближуго, као да намг тихо шапћ}': Мн смо весгници сг онога света, аидете, да васг тамо однесемо, у оне чудне светове, у нашу постопбину! Ко сте вн, небесна суштества ? запнтасмо ш зачуђени. Вв1 сге насг често виђали, одговорише намг они, али нисте на насг мотрили, што нисте чезнго познавали. Мм смо зраци светлости пзг оногг света, кои се на волнама етира тамо амо колебаго. Зракг насг подиже, и гле, чини намг се, као да е само еданг секундг протекао, а мн смо већг поредг месеца прозупли, а после осамг минута и 18 секунда понви се предг нама грдна сунчана лопта, кол бБ1 могла 2000 пута све планете, дпа и по милшна пута нашу малу землго у себе сместити. Но и она брзо остаде за нама, и мн се све дубл4 у безконачнБ1и просторг упустисмо. Планете пролећу поредг насг као кућице на жел -ћзппци, пролетесмо крозг ато безчисленн огн^нн кугла и падагоћи' звезда', прођосмо поредг одломака порушене планете, коа звездарима нашима толико посла дае. Пролетесмо поредг силногг ВДпитера и н-ћговн пратилаца, поредг Сатурна сг н4говимг чудноватимг круговима, поредг Урана сг н-ћговнмг данима и ноћпма одг 42 .године, и приближисмо се наидалБОп платети у нашоВ сунчаноК системи, т. е. Нептуну, кои су пстомг пре краткогг времена лгоди пронашли. Већг 4 '/ 4 сата протекло, одг како смо се са земл-ћ кренули, а шштг смо у самомг почетку нашегг путовапн, далеко одг наше мете. Дал^ћ дакле безг одмарана. Пустисмо се у тишму безчнсленБ1 комета, кое на све стране оне просторе просецаго, прођосмо крозг нБиове милјоне мплп дугачке репове, и Ј 'веселнвасмо се сг нБиовимг чудноватимг створомг и воздушнимг нЂжнимг вештествомг нБиове езгре, према комг

бн се навтанл магла на нашоЈЈ землки могла јоштг густомг назвати. Већг смо 14 сатш на путу, и садг поздрависмо благословену комету (репату звезду) одг године 1811. сг н^ћнимг прекраснимг двострукимг репомг, кои ши као какво сапно покривало главу умогава. Више дана смо јоштг летили, ношени зракомг светлости, неописаномг брзиномг, и све се еднако понвлБиваше нове комете у дублвини простора, комете, кое е ће се можда после толико тисућа година земалкскомг оку полвити. 1оштг еднако дакле нпсмо достигли кравну (границ}0 наше сунчане системе. Барг за еданг тренутакг морамо се одморити. Дав да се обазремо на тишму светова, кого смо за собомг оставили, на тисуће различнн света Формји, кое су овде у тежке лопте сбивене, тамо као етпрг лаке у грдне просторе развучене, а све еднимг поредкомг, едномг волвомг свезане. Све оне послушно обригаваго свогг силногг владаоца, сј ^нце, привлачене као каквимг невидимимг узима! Иа тап начинг зарг и међ} Г световима има по степенима реда? Нпкако! Та тн бм морао твого земалвску меру на землки оставити — па како се усуђуешг дакле твоа малена др _ужствена по.чнтјн пренети на поредакг света ? Опде влада само законг, а законг е, равнотежа тела. Она се окрећу око обште точке тежине, коши се и суице кланнти, коши нокс^а свое силне масе жртвовати мора. брг тежина, привлачећа сила естБ с'едингогоћа свеза светова. И сунце има свое годишн-ћ течеше, па ако нЉгова година и трае само 25'/ а дана, ако средна точка нЂгове стазе и лежи у самомг н^ћговомг телу, то опетг на томг има благодарити грдноВ претежнјо® тежини свога тела, коа га е обштои тежине точки тако близу примакла, а не особитомг преимућственомг праву, надг другима равноправнимг сапутнпцима господарити. ПоследнБП усамлЉни путнпци наше постогТбине већг намг чезну иза насг, и сгранп , неиознатБЈи светг прима насг. Летен-ћ светлости малаксава у овои пространои пустинби , и опетг се шштг еднако светли у тои магловитов далБини мбта нашегг путована, таи наивБшја вр г. Каква е оно светла звезда , тамо управг предг нама , кошв на сусретг идемо? Ваши е звездари пмачно познаго — тако намг шапуче нашг зракг светлости, кои насг носи, — и ваши землаци на гогу поносе се сг тимг трепгећимг украсомг свога неба. То е она красна звезда, кого Кентауромг називлго! Она е наВближа у пространомг округу, где ћемо се станити. Али е 3 1 / 2 вашп' земалБски' годпна протекло, одг како н^ћни зрацп изг оногг суседногг света кг нама путуго. 3'/, 2 године ? запнтасмо ожалошћени, — а да колико ће транти наше летен^ до уда.гћногг умпшл-ћногг нашегг места ? Петг стотпна година , — одговори зракг светлости