Podunavka Zemun

118

ПОДУНМШ).

на землго строцошта. После по сата спазимо, гди се еданг грднш! инорогг башг кг нама упут1о, кадг е до она два убјена дошао, застао е мало и понкшт Ш, после се ј 'пути кг реци; мбј опалимо у еданг ма', и тако се и онг по краткомг бежанго стропошта. ОваП ме ловг веома задоволби , и зато зак.шчимг, да засадг више непредузимамо, већг да се одморимо. „Сутра данг на вече урођеници одвукли су бши два уб1ена инорога, а трећШ е по мошв заповесси остао на истомг брежулБку, гди е мртавг пао; ерг сам!> зацело мисл!о да ће ова стрвина каквогг лава домамити. Н и КламбоД уђемо у нашу нму, и два урођеника са два лавовска пса у другу." „Месечина е била онаква, као што самБ же.110; а помолимг главу изг нме, и на мое велико удивлен-ћ спазимг чопорг животшш, кое су мртвогг инорога обколеле; КламбоИ ме увераваше, да су то зебре, кое нгоше стрвпну; а му истина одобримг али самБ знао да зебре ненгоше инорога. Спустимг се опетг у нму и кадг самв све наредјо, помолимг главу опетг и текг садг спазимг шестБ велики лавова, дванаестг или петнаестг хјена и двадесетг до тридесетг шакала; кои уб1еногг инонорога раздиру. Лавовп су мирно ждерали, но х1ене са шакалима за свамЛ залогаД отимале су се, тукле, вЈнле п урлале непрестано. Као што самБ приметт , хјене нису се лавова плашиле, премда су се овнма сг пута укланале; често су пакг тако дрзке бмле да су се на лавове смешиде, кадг е кои на оглођену одг нби костб наишао. „Навпосле се лавови насите. Упуте се сви уздпгнутомг главомг кг рецп; еданг е напредг ишао а прочи за НБИмг. Кадг су одприлике на 50 кораклаи одг мене удалћни бБ1ли, застану мало испитугоћи околину, еданг се прућп на едну стену, и оваЛ е као резерва 6 бш , а прочи се приближе кг реци. КламбоИ по несрећи у таП ма' помолп главу, мени то нје башг набмилје 6 бјло ; садг се н п нешто узнемиримг, помолимг изг нме главЈ', да вндимг како стварБ стои — и тако лавпца, коа е напредг стонла, и мене и Кламбоа спази. „Стара лавица шибагоћп репомг з т прла е у мене страшне свое очи, као да ме е тимг домамити и шапама н-ћнимг загрлити желила, но кадг види, да л у нго уираво гледамг, спреми се за скокг; ово ме е, при свемг томг што самБ више пута опасности у очи гледао, досга потресло али опетг останемг ладнокрванг, судећи да ћу е убпти моћи, почемг ме прочи лавови шштг нису смотрнли. Кадг е добро на око узмемг, епазп она то движен^ћ и хтеде скочити, но л продварпмг то н-ћн-ћ лукавство и опалимг изг двоцевке — тане шП крозг плећа прогори; страшио урлагоћи скочи натрагг п повуче се ираћена одг прочи лавова у еданг чбунг, гди е по своД прилици мислила непрјнтела дочекати. <зданг одг лавова, кои е предг чбуномг стоао, окрене главу право мени, л употребимг ову згодну прилику и избацимг ла н&га дрЈту цсвб , али промашимг. Уплашенг да ме ше спазш полегнемг у нму, изг кое чуемг, да се лавица сг душомг бори. Други петг лавова пређу преко воде и за леколико минута далеко се одг насг удале.

Н напункамг псето да лавнцу потражи, кое по краткомг времену мртву е нађе. „Носле неколпко дана дођемг у село Бакалахари. Овде ми урођеннци кажЈ', да на другов обали има мложнна слонова. Уиутимг се дакле сг моими и урој)еницима тамо; кадг смо се едно 100 кораклли одг села удалили, станемо и са Хендрикомг *) часкомг начинимг оборг за марву и кон^ћ, да 6б1 Ш колико толико обезбедш. Кадг се смркло наложимо ватру — но по краткомг времену чуемо, да сг оне стране реке слонови у шуми дрвеће крше; ово ме лко обрадуе — не знагоћи да ме велика несрећа ечекуе и да ће крвожедниН и лгодождериПлавг чуда починити. Кадг су седећи около ватре сви нешто повечерали, разнђу се свашН на свое опред^лено место да спавам. После неколнко минута изиђе силомг еданг во' изг обора, Хендрикг спазивши то устане и утера га опетг унутра. „Наеданпутг зачу се громовито урлан-ћ бесногг лава, Хотентоти одг стра полумртви изг гласа повнчу: „Давг, лавг!" Сг почетка смо држали, да онг пса ок<? обора гони, но у истомг тренутку као безг душе сг накос1решеномг косомг долети онаД момакг, кои е сг Хендрикомг спавао и пзг гласа викне: „Лавг, лавг!" онг е Хенрика зграбш, башг кадг е поредг мене легао, л га ударимг угаркомг по глави, но бадава, онг бедногг Хендрика одвуче. 0 Боже! онг 6 мртавг! ДаГгге да га сг ватромг потражимо!" „То се башг онда догодило, кадг е Хенрикг вола у оборг утерао и натрагг се кг ватри врапо; лавг, кон е кодг обора скрнвенг столо, ишао е за нБимг, и чимг е Хенрикг легао, зграбјо га е и изуедао тражећи му потилнкг — и кадг е напипао одвуче га у онаВ чбунг, нзг когг е долетјо. — Кадг се крвожедниП лавг на бедногг човека навал1о био, викао е оваД сирома: „Иомознте — номознте! ахг Боже, помозите мн!" — И онаЛ друг10, кон е Хенрпка брашо, доста е одг лава изуеданг био. „Сутра данг спазнмо оногг нстогг лана прилично одг насг удал^ћна. Да би се о грозномг позорго сасвнмг Ј'верили, истерамо марву изг обора и пођемо кг ономг несрећномг чбуну — кадг тамо само ногу лдногг Хендрика нађемо; крвв е цело оно место облила, а алБине све поцепане разбачене су бшо свудг унаоколо. — Сви смо за Хенрнкомг жалили, ерг доиста е онг наВбо.шН >н наПсмелЈИ иомакг био. Да би на оваП несрећнБЈЛ догађаб заборавЈо, узлшимг кона и пођемг сг два момка у шуму, не би лн гди на слонове наншао. Нисмо ни 200 коракллн учннили кадг поизда.тћ усмотрисмо два чопора слонова, еднн напредг иду, а другн острагг. Кадг смо се нкпма ири олижили, псн горише на првиП чопорг, кон се разбегне, затимгина друп8, кои се такође по шумн разнђе, осимг едногг велнкогг слона, кои е стао и у псе гледао. п сг конл опалимг изг обе цевн и на землго га мртва оборнмг. Остале слонове нисамБ В1лти хтео, ерг самБ се плашш, да се онаи давг невратн н момг одсутству покорг одг стада неучшш „Кадг се кг моима вратимг, ни часа нехтедо почасити, већг променимо кон^ћ, и упутимо се насг троица оннмг *) То му е новг коч1ншг био. **) Тако уро))еници називам оцогђ лава, кои е иесо човечје всКг окусш.