Podunavka Zemun

ЛКГТЂ ЗА 31Б1В.Т Н Н1УКЈ.

119

правцемг, коимг е лавг одирјо; ерг ми е башг грамзило срдце, да ндногг Хенрпка осветииг. Свуда сио путемг нандазили на крвв и парчета одг алвина Хенрикови; и тако овимг трагомг после четвртг сата дођемо до едногг корита, У ком ' ћ 6 в0 ' 1а поготову сва усанула; довде се трагг ВИД10, а дал-ћ га нестало. Сг десне стране сназииг и врло великЈВ чбунг и рекнемг момцима, да се лавг зацело у ономг чбуну одмара. Кадг напуЛкамо псе, лавг наеданпутг пзг чбуна изпадне н стане бежати; по пократкомг бежанга стане и окрене се кг нама главу гордо уздигнувши. Н се садг разпрпмг и ободемг конн, и кадг на 50 кораклии до

нЂга дођемг, оста неустрашимиВ царг четвероножниа као укопанг шибагоћп се репомг по плећи. Садг помислимг у себи, да ово страшило убити треба, ерг нначе зло по мене — запнемг у истиД ма' двоцевку и опалимг, онг се истина стропошта на землга, али опетг ђипи; но тане изг друге мое цеви прогори му крозг прси и сг места га обори. Наложимг одма да му главу п шапе одсеку, и тако сг наивећимг триумФОмг натрагг се вратимо, Кадг су урођеници видили, да е лмдождерг убјенг , певали су ми за честк и називали ме огцемг нмовимг.

^СМЕСИЦЕ.^ 9

Меетна вестл. Земунг 10. Августа. Чувству сабол&знована и признателности п[)ема в,)лини и одличш, надг којомг се црна завеса спустила, посвећуемо ове врсте; оне се тичу далеко -чувеногг, обште-уваженогг и лгобл-ђногг Г. Павла благородногг одг С п и р г е, шека велике трговачке куће у Земуну и Бечз 7 , кои е гоче после подне у Бадну Богу духг нредао, окруженг свошмг разплаканоаг породицомг. Само наиетарјемг сину неб.чше суђено сг таквимг редкимг родигел-ћмг на самртноЗ постелвн опростити се и иоследн4 нЉгове речи као сладку успоменЈ' и аманетг сачз г вати; али му е данашић брзо саобштаван^ ту успомену барг у толико накнадиЈО, што га е изг удал^ногг краа на време одазвало, те ће надг трошнимг остатциага милогг му родителн сузе туге излнти моћи. УпокоеииП бнше одличанг и редакг човекг; у н^му е Земунг изгубт едногг одг на(1врстн1и свои' грађана. Иодпомаганг браћомг, кого му е смртв раше одтргла, придобш е својомг делателносћу, мудрошћу и своимг знан&мг свошв кући у далеко чувено нме и ово иоштовано иоложен-ћ у трговачкомг свегз г , у комг е данасг сг поносомг гледамо. Но много му е лешшВ споменг у срдцу свое сабраће оставнло нћгово благо,. чувствително и човеколгобнво срдце. — Вечна му паметБ као навчеститјемг грађанину ц човеколгобцу ! —

Како ИомацЋ ип» Милхаима <Ћ Е имсзомђ еиглезски говори, Неки простодушнмв грађанннг изг неке мале варошиие на долшшИ РаИни путовао е на пароброду. Пошто е већг неколнко сатЈЛ путг продуж10, зажели гдегодг сести че да се одморн. Алн у соби небвше нигде праздна места, е рбо су и клупе п столице заузете бмле. Исгина могао 6 едно местанце пмати, да се некш Енглезг нје био онако пружјо. Оваи е на меканоИ клупи лежао, пмагоћи подг свакомг ногомг едну столицу, н наслон-ћмг десномг рЈжомг на трећу столицу, чнтао е новине. Заузео е дакле место за ДрупГ шестк иутника, небринући се, као обнчно Енглези, Да лн ће други стоати или као Турци на подк сести. Ен-

глезка државна политика држи се истц начела, а Енглези, страстни почитателки свое себичне државне системе, упражнаваго исту политику и у животу. — Немацг замоли три и четири пута господина Енглеза, да му мало места направи, но Енглезг га нн одговора неудостои. Не далеко одг нби стоно е некШ рибарг изг Милхабма, те истомг Немцу приступи сг речма: „Ви морате сг нБимг енглезскн говорити, иначе васг неће разумети." Затимг увати могг Енглеза за огрлицу, диже га горе и посади га на столицу, говорећи: „Седите!" Енглезг се зачуђенг само поклони, те тако кукавниД Немацг добп места.

Чудноватмп случаи, бдне немачке новине саобштаваго следугоћу чудноватостб : Све буне у ФранцузскоВ почевши одг год. 1789. догодиле се — чудно заиста! — у време они Папа , кои су се „Шусг" звали. Тако е Лудвикј' XVI. у време Шуса VI. глава одрублћна, а тако псто у време н4гове владе и Директорјумг пао. Наполеонг е пао у време Шуса VII. Карлг X. у време Шуса VIII. а Луи Филипг у време Шуса IX.

Спокоино спаванЉ. „За Бога, а се немогу доста начудити, како можешг и едну ноћк спокоВно спавати, кодг толики' дугова," рече еданг свомг другу распикући, „мени се чини, да неби могао ока склопити, као да би на иглама лежао." — „Н ти веруемг," одговори му онав, „ербо би ти о враћаиго мислш, а л о томе и несаннмг.

Ф|>аицузск1и ШослаиикЂ у Коисихагну, Марки' Свето-СимонскШ пмађаше гаданг обпчаИ. Кадгодг е теВ п1о служЈо се своимг прстима, место машицама, при вађенго шећера изг шећернице, те га таИ обпчав у едномг одличномг дружству на вечернков забави горко стаде. Домаћица, кон е ту вечернго забаву давала, згади се на речениП обичаб посланика, и заповеди служителго, да осталиГг шећерг изг шећернице баци. Оиа му е истипа данскнмг