Podunavka Zemun

Л15СТ1» ЗА 31КШУ !1 13АУК?'*

219

желл и ут-ђха ц-ћгова билше, зато одлучи нбои бнло како му драго тежко, у трагг ући, те поближе се сг нвоме упознати. У борби пакт> мислји свои ни геби се доста начудити ше могао, сврху те свое наирасне иромене; то еств како е то могуће, да онђ одт > детинства бБ1вши посве воинички одранЈзнг , те само за шначкомЂ славомг чезнећи, и кои е све лшбавне замке и вериге, одг кои е читао и одг другова свои слушао — изсмеавао, садг тако силовито чуднимг некнмг начииомв у такове се заплео? Стидт се до

душе мило с-)мг себе, али лгабавв, коа е пчт одг мача и смрти, одржа и кодг н4га гоначки мегданг. Лгобш е дакле, лгобЈо са свомг душомг и срдцемг женску ону као у узору, непознагоћи управо кога лгоби, и неизвестанг, да л' ће та чудна женска н&гову лгобавБ сг НБиме делити хтети и моћи. У тои великов борби лгобопптности, лгобави, надежде и сумн-ћ нађе га за мало санг, оваи умирителБ « утћшпгелБ усколебани и борећи се срдаца. —

Гв("Г10И!:5ца у Краисаку. (Продижен'1;.)

Сасвимг ми е чудно 6б1ло , кадг е г. Орни у мого собу дошао и одг мене срокг одг неколико дана измолт." Зарг е и васг -могла Марјн наговорити ?!" запитамЂ н чудећи се: „то нисамБ заиста одг ваше гвоздене н-ћжности очекивао." „Ахг! рече онг и протре лице рукама, као да е хтео срамоту ил' слабо смешен^ћ, кое му се подкрало, збрисати. „Та нисамБ могао сиротомг детенцету одрећи, ерг му е мое одрицанћ и СЈ т зе на очи натерало. Морао самБ се сг маломг овомг вештицомг у условјн упустити, и она ми излаже шштђ осамЂ дана, подђ тнмђ уговоромг, да ми затимг ни речи више непрослови. Кадг самБ се навпосле склонш — а дал' самв могао другч1е учинити? — падне ми она у лудои радости око врата, и полгоби ме. 0, она е сасвимг несташна бБ1ла." „0!" реко н, „по таквз г цену може се еданг сапутникг продати." „До васЂ стои, г. Капетане, да идете кадЂ оћете. Мене обвезуе мон речБ. Али мило би ми било кадЂ 6и васг до Лерпиннна пратити могао." Н га на то уверимг, да ми е тако пр1нтно време, кое у нћговомг дружству проводимг, да ћу радо шштг неделго дана пропустити, почемг ми е и онако мирг за мое скоро опоравлћно здрав.тћ, врло благотворанг и потребанг. Кадг самБ после тога Марјго видш, играла е и скакала предамномг сг побћдоноснммг лицемг. „блте, господине мои, да смо ми кадре ваше тгунство укротпти, и едногг полудивлнка, као што е г. Орни припитомити ?!" рече она смешећи се. „Л веруемг, лз т бведостоииа Марјо, да би и мене савладали сг таквимг насилнимг средствана, сг коима сте на г. Орни-а напали. Н му здраво завидпмг, збогг оногг начина, коимг сте га на зтоворг принудили, као л збогЂ благодарности, кон) сте му оддали." Ири овимг речма стане она као укочена и насмеши се на мене замишлћно али сг неописаномг милокрвности. „Д емислимг," про,ђ'жимг н, „да ће ми слободно бити, да замолимг, а да небудемЂ неправеданг, за ону сладку награду, кон е Орни-го и безг молбе ј * део пала." Она ме погледа укочено са озбилБнимг сасвпмг чудноватимг чисто продирућпмг погледомг, а преко нћногг анђелскогг лица прелети сасвимг нћжно руменило. Но садг се наеданпутг окрене и одигра одатле, певагоћи неку наро-

дну песмицу. Награду нисамБ добЈо. Садг самБ се текг лгот1о шго самБ и кодг нћ као и кодг нћне сестре Емилје, добросрдачномг лудомЂ постао, и што самБ оно на свои рачз г нђ узео, што е управо пзђ саучаспн спрамЂ Орни-л било. Али морао самБ се опетЂ задоволБити. ОсамЂ дана протеку брзо. Каао самк се иосле, што самБ мое задржаванћ у Крансаку, кодг ове миле породице, продужш. брг што самБ се дуже задржавао, то ми е теже бшо сђ нвима се растати. Емилшна е лепота з 'чинила на мене великш упечатакЂ, кои е мои пређашнБЈи мирЂ и задоволбство могг срдца пореметш. Л самв лгобш ову девоИку сг растећомг страстп , и био самв тимг несретнји , што самБ се више уверавао , да она ни поннтјн о овои страсти нема. Она Н1е била спрамг мене ни уздржателнја ни поверителшн негг што е првогг дана бша. Много више чинило ми се да е суморномг Орнда више наклонћна била, и да е предг нБимг бша слободшн, као што су обично младе девоике предг старимЂ лгодма. Али заис-та Орни ше био старш одг мене, а н не млађи одђ нћга. ПризнаемЂ да самБ се до садЂ са женама шалш, нераЗЈ 'мевагоћи самг себе. Али ЕмилЈа е бша мон прва лгобавБ. Сву самБ пазлБИвостБ и снагу мого употребш, да би себе надвладао, само да небЈ т демг исиеннг. Ова ми се девоика непрестано чинила, као да е сушество изг дрЈтогг света. МеђЈ'тимг КЈ -цне и часг растанка. И заиста, н самв био врло задоволннг што е куцнуо, при свемг томг што ми е то тежко на срце пало. Тако ми е тежко бшо, као да самБ се сг мошмђ собственомг породицомг разстало, кадг су поштанска кола дошла бша и кадг смо ј т кола ј 'ћи хтели. Али нико ше оно осећао, што самв н осећао. Господинг и госпон Албертовица бши сј ' при растанку исто онако лгобезни, као и при састанку, Орни тако безчувственг и ладанг, као да обичанг какавг гостшникг оставлл Емилјн, кон 10штг нигда тако дражестна била Ше као у овомг тренуткЈ', кадг самБ е за свагда осгавлно, бкма е сасвимЂ непроменлБИва. Обоици е желила сг еднакомг добротомг и срдачности сретанг путг, додала Јошгг кг томе по гдикого шалБиву досеткЈ', и видило се да се нарочито трудила да ј 'блажи непрјнтноств растанка, кого обично мораго осећати она лица, кон сј г у дружтву прјатне и задоволБне дане провела.