Podunavka Zemun

ЛНГТЂ 31 31Б4И} II ШУКУ.

341

Што остало, плећи окренуло, Б-ћже Турци мору дебеломе, Наббржи е Муратг султанг силниД, 1055 Изиакао далеко предг воПскомг, Да га нико догледат' не мога. Далеко су забасали Турци Одг сшгћга мора до Косова, Пуно 615ше б^ћжати конака 1060 Преко земл4 туђе и душманске. Гонпше ихг и с1>коше Срби Чакг до међе Грчке Цариградске. Силие главе Срби посћкоше, И силанг су шићарг задобили, 1065 Васг су Турски преузели логорг. Оста мевданг Срб} г и безг кралд. Вукашину ни гласа ни трага, Нико не зна, да каже за кралд, Кудг се стопа, куда ли се спрати. 1070 Неко знаде но га ше онђе, Знаде Нико, Неманвића слуга, Те се дао у погћру Нико, Да свогг цара покае на кралго. Гони Нико по Голешу кралн, 1075 На Нгрзу конго Урошеву, Ал' га стићи не могаше Нико, Те Нгрзу оде бесћдити: „0 Нгрзу крило соколово! „Опомени с' хране и снаженн, 1080 „Опомени с' добра Урошева, „Достигни намг царева крвника, ,Да покаемг нашегг господара." Нуто чуда! конвицг разабрао, Завриштао, савг се Голешг тресе, 1085 А опружи и придаде снагу, За часг тннби достигао кралл. Кралв позиаде НеманБића слугу, Осћти се, е самг себи вазда Кобит' мора злочинацг проклетиО; 1090 Оде подло молити се Нику: „Молимг ти се, остави ми главу, в Честита ћу тебе учинити, ,Богат1егг да Србина ше, „Ни у землви већегг дрстоанства." 1095 Вели Јгћму слуга НеманБића: „Молишг ми се ка' злочинацг правиВ, дОбећавашг благо и господство; „А царг силннв свега теби даде, „Пакг ти, море, све си погазш, 1100 „И уби му едлнога сина. „Убица си, и крвникг си грданг, „Та севахг е теби дохакати, „И покаат' крвцу Урошеву." Па потеже дугу палошину, 1105 Пое1бче царева крвника. Онда Нико и самг говораше! „0 Уроше, моВ честитиВ царе! „Зарг е просго одг Бога и лгоди, „Што покаахг тебе, господаре." 1110 Досадг било, и вазда ће бити, Да нев^ћру уб1е нев^ћра.

Зешлћотрс)"!! у СОФ1Н. Текућа се година особито одликовала са доста невола природе. И да неепоменемг о страшнимг опустошеннма, коа су некГП пред^ћлг неаиолскја пролетосг онако страовито посћтила, било е и у више земала опустошенм киша, потопа н землБотреса. 0 оваковомг у Соф 1 и скоро догодившемг се лвлаго „Срб. Нов." овако: У Четвртакг 18. Септ. после подне сунце саше надг пол^ћмг соФЈИскимги бинше тако жестоко да човекг шб знао где бм се заклонјо одг необичне врућине и омаре. У еданг путг се зачуе гршнвина, али така лка као да нуче хилнду хилада топова. У таИ се часг затресе земла тако ико и страшно, да већг свакг помисли да е дошао смакг света. Како е необичанг био овав потресг, може се судити ио штети, кого и учишо. У еданг махг лгоди поплашени истрчаше изг кз^ћа, да Ш куће не побш. Надг вароши се подиже црнг густг облакг одг праха, кои изађе изг порушени кућа. На све се стране бежи, плаче и ауче. „Где су наши ?" — „бсу ли жива деца?" — „Нема ми сина, Боже! да га ше затрпала и убила коа кућа !" Таки су гласови бнли по своВ вароши. Бугари, Турци и бвреи сви бежаху и уплашени викаху кг Богу и свакг на свов начинг молаше Бога да се смил}'е. — После 2—3 минута угледаше да е одг 24 џам1е остало само 5 сг мунарама , а осталима мунаре попадале. Али зидови и у едни и у други понуцаше и хоће да падну. Одг 7 црквШ само се у 2 може служити , а у осталима не може, ерг су ако порушене. Мунаре су убиле еднога млада Бугарина по имену ИсаЈго, кога врло жале сви мешћани, а два сј' млада Турета погинула подг зидовима одг џам1б св. Соф 16. Одг нове цркве св. кралн СтеФана , коа се садг на ново зида, паде еданг сводг и уби еднога посленика. 0 онима кои се ранише, и онима кои се поболеше одг страха, нетреба ни говорити. По сата на западг одг вароши у полго, где нигде ше бБгло воде, у ова& часг ировре врела вода тако силна, да би могла терати три воденична витла. Кажу да се планина Витошг, еданг сатг на гогозападг одг Соф1е, распукла на едномг месту до по аршина и селнци } т веранаго, да е у она(1 часг кадг се земла загресла, изг оне пукотине посуктао густг димг и модарг нламенг. 1ошг кажу да су попадале велике стене. У вароши нема џамје, цркве и куће, да е остала цела: све е попуцало и растресло се. — Одг 18. Септ. до данасг све се понавла трусг по неко.шко пута на данг. ПрвнВ се данг 6 сатШ земла тресла 27 пута, друпв данг 12 пута ; а садг по 3—4 пута за данг и ноћБ. Нче се тресе ноћу. НаВвише е штеге учин-ћно првБпт путг, а садг е трешна већг слаба, и лгоди се почшпо враћа ги у свое куће; али има 1ошг много челнди што спава подг шаторима но полго. Иод»на»д - 8» вв<а бВеав^&дш. Само насг н^говг угледг може побудити да се чудимо сили Свемогућегг, кои грдну пенушећу се и уећу водену масу преко стене баца, као да е лакше одг едне каилћ росе.

Одг БуФало -а, неке вароши на псточномг краго езера 6р1е, у сћверноИ Амернки, одакле река Ниагара свое вале износи, почнемг и са моимг прјате.гћиг Вилзоиомг и више пратјоца путг кг водопаду, можда наВсилнЈемг и наОвеличествешвмг, каквогг наша земла иоказати има. ОваП, тако славанг водоладг поединце у два рукава спушта се са свогг кршногг престола. Ширина тогг едногг рукава нзноси око 300 стона и овав зову американскимг, будући онг принадлежи сагоженимг сћверо-американскимг државама, почемг е граница башг између та два рукава провучена. Одг другогг се енглескогг, тако названимг козвшмг островомг раздваа. ОваВ е последнБи канадскјД и естБ на&лепши водопадг. ОваИ у уећои гомили валова одг природе образованни пограничннД стубг, т. е. козвШ островг, Н16 могао временомг одолети сили воденогг наступа, почемг се у н4му већг особитнД водонадг око 25 стопа ширине образовао. Садг га зову Иринг островг, ерг се савг, одг сунчанимг зракама осветлћне н у бое преливагоће се наре, као дугомг опасанг види. бдинствена е поава, да е дно тако големе реке, на комг се сав1а на еданпз г тг као сикиромг осечено и што она свого воду у ширини 2216 стопа са отв^ћсне впсине одг 150 стона свалнвати мора. У близости осећа се да се чисто землн тресе, гди она пада, а ука водопада на више се мила далеко чуе. Испрва тече река тшо а што ближе мн до лазисмо водопаду, она е све нча и бржа бивала, Мн смо опазили надг нвомг лебдећји подншТ облакг кои се равнао наИгушћемг облаку на небу. Онг намг се двлао по различномг станго сунца, кое га е своимг зрацима осјдвало, часг затворено црно, а часг снино бело. Маса е ове паре тако широка и велика да бн се могло мшслити да река у какавг пламтећШ вулканг пада, кои сву воду одма у пару претвара. Кодг тврдннБице ШипеваВ, корито Ниагарино постае стеновито и узко. Валови се н^ћни овуда уећШ о стене ломе, а особито одг два стеновита острова, кои се изг стрленитогг корита реке подижу. Вода се сече и лупа овде, тако, да бн реко да се сва у пену претворила и на многимг местима високо у воздухг скаче. Овде, јоштг шестг мила далеко одг тврдинБПце Ниагаре, одг кое река и водоиадг нме иоси, потонавана еданпутг земла са свомг масомг воде, коа страшно уи. Рачуна се да се за еданг минутг 672 000 тона воде са висине доле спусти. Поредг оба опоменута острова река тако силно тече, да све, што Јоп е на горнкоИ површини, или што се кг нбоИ примакне, као рибе, водене птице, већу животинго, коа бн у нбо8 иливати хтела, као свшгћ, срне, медведе, елене, собомг одвлачи, и буду раздрускана у дублБИиу одвучена. Прп.ићтило се да се сг почетка птице радо пуштаго вући све нчомг пост.јоћомг волномг, докг на место недођу гди прптисакг и снла воде наноследакг тако лка постае, да се оне, у нркосг свов надимл-ћнов снаги немогу одг пада да уздрже. Нтице кушаго, да се