Pokret

16 покрет

Г. Вујића, као да ће бити у Београду, јер га Нови Сад није требао, Нсви Сад се пита речика: Култ Милетића Култ Змаја (зиче се два три дана, док се не постагне каква споредна немерг), а о Милетићу нико не зна ништа, нити му народ може читати и један члгнак, јер је сав сарањен у Српском „Дневнику п Застави, а Змаја можете култивисати само у несвар-= љиву и некритичном излању Браће Псповића. Нова Сад ус=

пављују његови ципори“) песмом о Српској Атине, а он си-

ромах, преводи „повест древних Абдерита“ не знајући да је та повест већ преведена ргвно сто година раније, и он кукаван, и не слути да га то опијање речима води правце у Српску Абдеру. МЕ =

Полемишући о Уставу са Г. Светогаром Прибићевићем, Г. Томислав Томљеновић који упорно живи у уверењу да је у себи открио великог државника, објавио је у загребачкој Слободној Трибуни једно писмо поч. Милорада Драшковића од 14. маја 1921. -год. упућено њему, Г. Томљеновићу, као бану Хрватске и Сл-воније, = __ Лепо, смишљено, крепко писмо пок, Драшковића. Као и сви састави овог државника са трагичним крајем, и ово кратко писмо Драшковићево одише сталоженошћу и снагом, јасношћу и чистим разумом, Оно је политички толико складно да не губи нашта од своје вредноста чак ни тиме што је упућено — Г. Томљеновићу, данас шефу Средње Ланије, У њему се, на пример, каже: „Ми смо оценила да од момента начелно примљеног Устава ваља почети цео политички свет навакавати на поредак установљен вољом Конституанте. По томе би свака даља пропаганда хрватске независне сељачке републике имала бити сматрана не као акција за један облик државне управе, републикански, но каз акција сецесионистичка, противна појму јединства државног и националног, и као таква забрањена и кажњива. ја имам поузданост да ћете Виу спровођењу ове политике знати спојити чврстину и питомилу, прву за суштину, другу за форму, и ништа више Вам неђу наговештавати.,.“ - Е : Сиромах Милорад Драшковић! Чисто човек осећа како му је задрхтала рука кад је поменуо поузданост у такт Г. Томљеновића. Његов савет Г. Томљеновић није могао схватити друкчије но унатрашке. јер он се као бан држао у форми попут каквог Рустема и изазивао људе и самим својим ходом, а у суштини он је показао „чврстину“ која је РадиЋевце одвела на странпутицу с које ће је мучно вратити и стотина — паметних,

ж Професори загребачког агрономско-шумарског факул-

тета испалили су сложан плотун на аграрну реформу. Плотун.

није суваше одјекнуо, најмање је погодио у нишан, али је изазвао доконе људе да размишљају о необичној појави професорске слоге. Но, на страну равлови и побуде за ту слогу, да видимо шта говоре господа загребачки стручњаци.

Аграрна реформа ништа не ваља, Њој имамо да захвалимо што је скуп шећер и хлеб, што је снабдевање градова намирницама слабо, што је опала продукција аграрних производа и наш извоз што је мали, што се пасивни крајеви тешко снабдевају и т. д. Господа професори, као што се вади не узимају у обзир даје рат побио толике вредне људе, да је потаманио силну теглећу стоку, ослабио саобраћај железницом и излоканим друмом; они не узамају у обвир да једна страна банка после рата финансира већ' ну наших фабрика шећера и не допушта да наша продукција шећера сувише ојача на штету земље из које је та банка; њих се не тиче општа привредна дезорганизација која прати рат и надживљује га дуго — они за сва зла оптужују аграрну реформу.

Но загребачки научници умеју, после толиких црних мисли, и да развеселе читалачку публику. На 15, страни њине књижице „Аграрна Реформа“ они одваљују и овакав један предлог: -

„Вриједност све земље, одувете од велепосједа у Војводини, Хрватској и Славонији износи 6—8 милијарди Данара, дакле више него што имамо папирних новчаница у опшицају.... Да се зграрна реформа проведе тако, да од велепосједника одузету земљу шмаду сељади платити, па да се за добивени новац смање новчанице у оптицају, придушене наше најбоље снаге ступиле ба у активност, земљораднички би

#) СЕ Вуков Српски Рјечник, 1818: ципор, пп. у!де геак,

проваводи долазили на тржиште и цијела аграрна реформа донијела би цјелокупном народу и држави велико благостање, нашој држави вел"кал угледу пчјелом свијет“, а вриједност новца не би заостајала за предратном вриједности“.

Ето решења! Дзе муве одједном: и аграрна реформа и кржљава динар! Само, изгледа, ударац је и сувзше јак, нарочито за грешни динар, јер он би по овом предлогу сасвим ишчезао, пошто би његове новчанице биле редуциране за 6—8 милијарди. Како ми имамо мање новчанзца него 6 или 8 милијарди, шта би смо онда требали редуцирати на основу

_ оног вишка сељачких отплатар,.. Можда господу професоре,

код којнх је логика већ редуцирана ! Јадна аграрна реформо, ко се и шта се све неће на теби сломити! : %

У предговору Г. Светислава Стефановића Аншологији песама Лаге Косшита откривена је тајна постања лабудске песме овог великог представника Омладине. Зата Мапа деџа 5шилте гимала је за основ једну позну љубав Лазе Костића, са трагичним завршетком. Најзаноснија Лепоша осмехнула се „Лазе Костићу у сутону његовог живота да би потом, смрћу, потврдила свирепу тачност оних страшних речи Шилерових

Раз 151 даз 5сскза! дез Усћбпеп аш! дег Егде, цитираних једном и од самог Лазе Костића; милост божја указана је овом даровитом српском песнику при дну његовог живота дава кем мотива за песму која његов последњи дах чини бесмртним:

„Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед; све ми то нуди за чим год чезну“, јаде па сладе, ч мер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те дивни тренуте! Запја Мапа деПа Заште,.

Зар мени једном сва та дивота»

зар мени благо толико све» Зар мени старом на дну живота,

та златна воћка што сад тек зрег (Ох, слатка воћко танталска рода

што ниси мени сазрела прег Опрости моје грешне залуте,

Запја Мапа деЏа зашше,

Памет ме стегну, ја срце стисну';

утекох мудро од среће, луд, утекох од ње — а она свисну.

Помрча сунце, вечита студ, гаснуше звезде, рај у плач бризну,

смак свгта наста и страшни суд —

о, светски сломе, о страшни суде, Запја М па деПа Заше1,..

И тако даље. И тако даље до дивног завршетка ове лабудске песме, до песниковог издисаја, до стапања у једно с драгим бићем, до славе слава, до загрљаја с њом. Кад дође тај тренутак, онда

..„Све ће се жеље ту да пробуде, душине жице све да прогуде, задивићемо светске колуте, богове силне, камо ли људе, звездама ћемо померит путе, сунцима засут сељенске студе, да у све куте зоре заруде,

да од милине дуси полуде,

Запја Мапа деПа заште.

Слова за заглавље „ПОКРЕТА“ као и његових рубрика НЕЛЕЉНЕ СМОТРЕ и МОЗАИКА израдио је, по угледу на слова из Мирослављевог јеванђеља, 7. Панта Стојићевић, литограф Државе штампарије.