Pokret

38 ПОКРЕТ

часопису у прошлом броју чланак „Банкарска гладна година“, на који се морамо осврнути. пе Прво његово тврђење је да је за пропаст улагача крива несрећна банска наредба о принудном поравнању ван стечаја. Као што је познато, та је наредба проширена и на Србију онда када су-се наши трговци, у првом реду увозници, уплашили да због пада динара не падну под стечај. Тада нико вије рекао да ће због те наредбе страдати мали улагачи. Данас писац поменутог чланка (заједно са оним повериоцима палих банака кој траживања обезбедили интабулацијом) налази да је

та наредба крива пропасти малих улагача, и ако су

баш представници тих малих улагача тражили по-

ТОМА РОСАНДИЋ: Споменик Ослобођења у Новом Саду

+ ти ~ “та

Централни рељеф: Војвођанска буна 1848. године

и су своја по-

ТОМА РОСАНДИЋ:; Споменик сслобођења у Новом Саду

Централни рељеф: Проглашење Уједињења Војводине са „Србијом у Новом Саду

Централни рељеф: Потписивење Тригнонског Мира'

равнање, уверени да ће тако они боље проћи него ако се отвори стечај. Писац изгледа да не зна да

се и по тој наредби ниште преноси које су дуж-

ници извршили на штету поверилаца. Дакле, поло-.

жај улагача није ниуколико гори ако се примени поравнање, него је напротив бољи. Према томе није ни та наредба могла убити поверење у банке.

_ -' Један од разлога који су банке довели до пада · треба да буде и то што су оне конкурисале

· трговцу и индустриалцу, што су, другим речима, _ "новац улагале у „небанкарска“ предузећа. Та тема. · -се највише понавља, и недавно је пао предлог за.

"оснивање једне чисто уложне банке, која би се ба-