Pokret

покрет | | 39

вила пословима којима се баве енглеске депозитне банке. Та идеја искључења банака од „небанкарских“ послова није нова. То правило налази се у сваком уџбенику политичке економије, и не треба оогзна колико памети па да га човек оданде препише. Али као и свако правило, и то правило може имати изузетака, и у једној земљи где још нема ни довољно стручних снага ни довољно инициативе, не може се помишљати на стварање индустрије ако банке не приме на себе и тај деликатни задатак. Нећемо ићи далеко да тражимо примера, но ћемо навести само оно мало индустрије што смо пре рата имали у Србији. Већи део тих предузећа основале су локалне банке чији је капитал био далеко испод капитала уложеног у њихова предузећа. Откуда им тај новац» Од улога на штедњу. Улагачи, противно економској науци да се краткорочни улози на штедњу не смеју улагати у дугорочне послове, знали су врло добро да је банка у своје предузеће уложила њихов новац и баш су зашо веровали својим банкама, јер су знали где им је новац уложен, пошто су сваки дан видели банчино предузеће и знали тачно како стоји. На тај начин је једна мала банка у Зајечару основала пивару, друга у. Нишу млин, трећа (пре рата) у Нишу фабрику кожа, итд. и улагачи зато нису изгубили веру у њих. Не морамо ићи у време пре рата, јер и данас имамо у Београду неколико банака које су јако ангажоване у индустрији (Врачарска Задруга, Београдска Задруга, Прометна Банка, Банка Меркур, да поменем само оне које су ми прве пале на памет) и то су баш оне банке чије акције и данас најбоље стоје и које су стално најликвидније. Шта то значи» Значи да није тежиште у томе да ли банка ради небанкарске, дакле у овом случају индустриске послове, него да ли их ради памешно, с обзиром на рентабилитет, на средства којима располаже и на ризик с којим је предузеће скопчано. 70 је главно, а не ограничење на банкарске и краткорочне послове. Јер у чему је већа сигурност ако банка новац да на зајам једном индустриалцу или трговцу, па се овај за свој рачун заглави и постане не пасиван него само неликвидан > Хоће ли он банци моћи о року да плати меницу > Хоће ли банка моћи брже да наплати своје потраживање и исплати своје повериоце него да је тај повац уложила, (паметно разуме се) у своје предузеће, за које ће у свако време тачно знати како стоји и шта може у ком

року од њега очекивати с обзиром на њене обавезер

Није дакле мерило за солидност једне банке у томе шша она ради с туђим новцем, него како ради. По шоме се познаје паметна управа а не по томе што ће се бавити само „краткорочним“ кредитним пословима, који могу да испадну врло дугорочни, па и сумњиви, ако банка не пази коме

даје новац. Према томе не може бити тачно ни тврђење

да су улагачи зато стекли неповерење према бан- ·

кама, што се банке баве небанкарским пословима. Уопште, то питање неповерења и повлачења улога из банака, може лако да се покаже као друга једна заблуда. После објаве прошлогодињих биланса, доказао је Г. Никола Станаревић, да се, супротно општем мишљењу, улози код банака нису смањили него напротив повећали. Да ли ће то бити тачно за ову прошлу годину, видећемо ускоро. Али дотле нема нико право да супротно тврди док се не

објаве годишњи извештаји за прошлу годину. Код Прометне Банке, Месарске Банке, Генералне Банке, Врачарске Штедионице и других београдских банака као и код великог броја банака у унутрашњости, улози 31. децембра 1923. године износили су много више него крајем 1922. године. Где је ту губитак поверења >.

Сад да видимо како стоји ствар с ниском каматом коју банке плаћају на улоге на штедњу, која је, по писцу поменутог чланка, такође један од узрока који су убили поверење у банке. __Свакоме ко зна прилике у којима се налазе наше банке мора то тврђење изгледати нелогично. Када једна банка плаћа велику камату» Разуме се, онда када јој је новац потребан по сваку цену. Једна од банака које су пале плаћала је пред пад преко 307, камате на улоге, и наивни улагачи, у складу снаведеном теоријом да поверење расте с висином каматне стопе коју банка плаћа, јурили су као на јагму и давали свој новац под тако повољан интерес. Срећом то нису били они „мали“ улагачи о чијој се заштити сада говори, него баш људи који су имали велике суме да даду под интерес. На жалост, већ после неколико дана показала се та теорија о правој сразмери између поверења и каматне стопе као прилично нетачна, и многи улагачи који су могли још да извуку свој новац из банке која је плаћала високу камату похитали су да га изваде и даду у банке које плаћају скоро предратну камату. Зашто» Јер су били сигурни да су то банке које имају довољно новаца и које не јуре за туђим новцем по сваку цену. Када једна банка може код Народне Банке да добије новац по 6',, нема никаквог разлога да плаћа више улагачу, за кога још мора да плати и порез. Срећом, те банке које су плаћале најнижу камату, тако исто су и наплаћивале најнижу камату од својих дужника. Да ли је Народна Банка требала да подигне каматну стопу када смо били у јеку инфлације, то је друго питање, и нема везе с питањем које нас данас занима. >

Тако исто је неоправдан прекор што банке одржавају тако велику разлику између камате коју плаћају и коју наплаћују. Необавештенима ће то изгледати као пљачка, али нека упореде данашње трошкове банака, нека имају на уму колико је банака падом динара изгубило петнаест шеснаестина свога капитала док су им трошкови, рачунајући у предратним динарима, данас већи него што су били пре рата. Нека се упореди дивиденда солидних банака с курсном вредности њихових акција, па ће се видети да ли је зарада, и поред те разлике у каматној стопи, претерана, и камо среће кад би појединци трговци пристали да раде с толиком зарадом! Питање о сабирању оних количина новца које циркулишу подземно није стављено на ред тек падом ове или оне банке. Оно је постојало и пре пада банака" и постојаће још дуго, докле се год наша привреда буде налазила у овом примитивном стању. То питање постојало. је и пре рата, и неповерење код народа, у колико га већ раније није било, појачано је ратом, пошто свет неће да се одваја од готовине, иако су и за време рата солидне банке не само враћале улоге својим улагачима него су нашим људима и у избеглиштву давале чаки зајмове, које многи, разуме се, у знаку. благородне