Pokret

114

ПОКРЕТ

Али сви ови неповољни моменти били су само сметња, озбиљна сметња нашем развоју; они су нам спречавали и отежавали полет у прошлости, од њих нам долазе и многе тешкоће садашњих дана. Но све те особености и бизарности наше земље ипак нису могле разбити јединство нашег народа. И у колико оне више стрче, у толико је очевиднија снага оних унушрашњих сила које стварају и одржавају то јединство. Заиста, та снага мора да је вулкански силна, кад је овај народ, политички разбијен од када зна за себе, порабоћен вековима, под утицајем три Цркве, туђих цивилизација и државних организација и економских система, расцепан горама и кршевима, вучен рекама према три мори од којих ниједно није његово, — могао да очува своју моралну и духовну целину која се тако јасно испољава у свима манифестацијама његова живота, а нада све у чудесном јединству језика. Јер тај језик није ширила ни ојачавала ни помагала литература; њега је развила и одржала и очувала у дивној чистоћи народна маса, неписмена маса. М овако целовит и један, какав је данас, он је докуменат хомогености те масе, — хомогености моралне и духовне.

ноја

Нема ваљда питања које је министрима финансија за ових пет година задало више посла него државно добро Беље. После хаоса у коме је затечено непосредно после рата, на имању су. посте: пено завладале редовне прилике и оно је сваке године почело да даје држави веће приходе. Али, по мишљењу и самог Министра Финансија и надлежних стручњака, имање ни у тим повећаним приходима не даје оно што би могло да да када би се њиме управљало као што приватна лица идру:

штва управљају својим предузећима. М то је не-

сумњиво тачно. С тога је садашњи Министар Финансија, Г. Др. Стојадиновић, одмах по пријему дужности изјавио да би Беље требало дати каквом приватном предузећу у закуп јер би тако држава имала веће приходе, и доследан том првом свом мишљењу, он је расписао конкурс за издавање имања под закуп. Рок стечају истећи ће ускоро и тада ћемо видети какве ће који конкурент услове понудити држави. За сада се само чује да је и Савез Набављачких Задруга. Државних Службеника одлучио да тражи да му држава да под закуп имање Беље, и то нам је и дало повода да се обазремо на ово питање.

Да бисмо видели, да ли је давање под закуп најбоље решење, морамо бити на чисто с тиме шта очекујемо да нам Беље у првом реду да, јер пе одговор зависити од тога. О томе како се Беље може најбоље искористити у општем интересу постоје разна гледишта. По једном мишљењу, треба имање парцелисати и на њему населити наше људе, као што се ради и са приватним великим поседима. По другом мишљењу, треба имање продати и новцем добивеним од продаје исплатити један део дуга Народној Банци. По трећем, треба од имања начинити угледно добро у коме би се поправљала раса наше стоке, вршило оплемењавање семена, створили расадници, вршили разни огледи итд., и то тако да се добро ипак експлоатише рационално, али да

Та хомогеност омогућила нам је политичко ује-

· дињење и она му даје морално оправдање, не само

према фиктивном маџарском „географском народу“ него и према сваком истинском народу. И зато што смо били један народ и пре него што сео се ујединили у заједничку државу, — уједињење није ни требало тек спроводити: оно је дошло само од себе, чим су поробљене наше земље ослобођене.

Географске тешкоће, дакле, нису нам разбиле јединство народа у прошлости, још мање ће оне моћи бити тако фаталан фактор у будућности. За једну модерву државу, оне су далеко од тога да буду несавладљиве. То чак нису ни озбиљни проблеми технике, јер их она с лакоћом решава; то су проблеми наше саобраћајне политике који, после неколико година смишљеног и систематског рада, једва да ће се и видети. Свладаћемо ми своју земљу! Разуме се, ако чак ни за такав напор не будемо способни, распашћемо се, али ту судбину, у овом случају заслужену, не бисмо избегла ни без незгодних географских погодаба, као што је нису избегли ни Маџари 1918 године — и поред идеалне гео-

графије !

„Елеје и Даву

се сав вишак опет инвестира ради што бољег постизања постављеног циља. По четвртом мишљењу, Беље треба, као и остала предузећа, да даје држави што већи приход. (То је било мишљење свагдашњег министра финансија). Можда је било и других мишљења, али би се она могла свести на једно од побројаних.

(Око прво мишљење, да добро треба парцелисати, мора се одмах одбацити, јер би то значило уништај оне мале државице у којој је све што је саграђено срачунато на сарадњу са свима осталим инсталацијама. То би значило лишити све фабрике сировине и оставити их на милост и немилост малих произвођача, уч "зтионихстотикак километара железничке пруге беслредметним, оставити пумпе и насипе који бране имање од поплаве да их колонисти одржавају, а то знамо како би изгледало. Тако се исто мора одбадити и друго мишљење да имање треба продати. Беље се налази на најосетљивијој тачци наше гравице, у крају с национално поколебаним становништвом, тесевећ из националних разлога мора тражити да држава задржи на неки начин цело то имање у својој руци. Привреднополитички разлог противу продаје је тај што ми не знамо. да ли наму будућности неће то имање требати, а ако бисмо га сада продали не бисмо га више могли добити у државне руке. Треће мишљење изгледа ми најправилније и, када би сам систем државне управе могао да буде друкчији но што је данас, онда би заиста било најбоље када би га држава задржала у својој управи, али тако да управнику имања да најшире слободе, као што их имају директори и управе приватних предузећа. Тада би се несумњиво задовољио и онај четврти захтев да Беље да држави што већи приход.

Али за такву реформу неће код нас још задуго ни. један министар имати храбрости, јер би требало не само изменити и закон опмањуБељенего и закон о државном рачуноводству и закон о уређењу Главне Контроле и можда још који закон за који човек у