Pokret

покрет

115

првом тренутку не може ни да слути да има везе с управом имања. Па и кад би се све те реформе извеле, питање је да ли би се постигао онај резултат који се постиже код приватних предузећа, јербии у том случају недостајао најважнији моменат који чини да се приватним предузећима, и оним највећим, управља рационалније него државним, а то је материјална заинтересованост чланова управе или директора за успех предузећа“) Ни проценат у заради ни највеће тантијеме не могу да буду онакав подстрек за рад као што је улагање сопственог капитала у предузеће. С тога се можда у данашњим приликама мора сматрати као најрационалнији начин искоришћења Беља давање под закуп приватном капиталу. Разуме се да се при прописивању услова мора водити рачуна о томе да рок закупа буде довољно дуг да закупац не би имање нерационалнс искоришћавао не водећи рачуна о будућности. Даље се мора тражити да се за чиновнике и раднике узимају, сем евентуалног малог броја људи од поверења, наши држављани и то само Срби, Хрвати и Словенци, и најзад мора се водити рачуна и о томе коме се имање даје под закуп, јер није свеједно да ли ће то бити наши дојучерашњи непријатељи или наши грађани и држављани пријатељских земаља.

Као што је напред поменуто, међу осталим конкурентима изгледа да ће се за закуп имања јавити и Савез Набављачких Задруга Државних Службеника. Та намера изгледа на први поглед симпатична, јер би се Савезу омогућила набавка намирница по јевтиној цени. Али кад се ствар боље испита, онда изгледа друкчије. Главна сметња успешном раду на имању био је досада бирократски систем (буџет, лицитације, комисије, надлежни пут, рачуноиспитачи итд.), тако да управа имања није често могла да искористи повољну конјунктуру за набавку или продају. Даље, пред шећерну кампању и пред сетву имање је трпело, као и сви приватни индустријалци и пољопривредници, оскудицу новца, који, као државно предузеће, није могло лако да добије, јер није могло да се задужи. Чиновништво на њему није увек постављано по службеној потреби и стручној

спреми, него по потреби овог или оног утицајног политичара, за што се не може пребацити овом или оном министру или директору, јер је то неизбежна последица државне управе. Даљи разлог за недовољне резултате досадашњег начина управе био је тај што је министар финансија с једне стране тражио да му имање да што већи приход а с друге стране је одобравао да се производи имаља продају по сниженој цени чиновничким задругама, појединим надлештвима, општинама итд., тако да те цене нису често покривала ни трошкове производње. И како је онда имање могло да покаже већи приход > Давањем имања Савезу Набављачких Задруга неће бити чиновницима обезбеђено добијање јевтинијих намирница, јер ће се управа имања, која је према држави примила тешке обавезе, морати старати да производе прода што скупље, ако неће да претрпи штету, што би несумљиво наступило ако почне намирнице да уступа својим задругарима јевтиније. Даље, Савез додуше располаже са прилично великим средствима, али су та средства ипак мала према онима која су потребна за инвестиције у ово имање, од кога закупац за прво време неће имати никакав приход. И, после, зар се сме одобрити да Савез сва своја средста уложи у један посао и то посао скопчан с толиким ризиком 2 Даље, хоће ли Савез имати довољно стручних људи који би могли да дају директиву управнику имања 2 (Стручне агрономе и технологе који су век провели у канцеларијама не смемо рачунату у стручне). М, најзад, хоће ли се управа Савеза, састављена из самих државних чиновника, моћи ослободити партиских и других нежељених спољних утицаја, који су и досада ометали рад на имању» Одговор на то питање био би пре негативан, тако да бисмо, ако Савез добије имање под закуп, у ствари имали продужење досадашњег система који се хтео избећи давањем под закуп, а то свакако није била намера Министра Финансија. Осим ако се није хтео створити известан број синекура за неколико виших државних чиноввика. Онда, разуме се, сви наведени разлози отпадају.

Др. Светислав Предић

ЗА СЛОВЕНСКИ МИР НА БАЛКАНУ

Балкански ратови, затим велики Европски Рат донели су са собом да Балкански Словени живе данас у својим слободним националним државама, Срби, Хрвати и Словенци, уједињени, у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бугари у својој Краљевини.

Држава Срба, Хрвата и Словенаца с једнеи Бугари с друге стране заузимају данас заједно простор од преко 350,000 км“, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца око 249,000 км“, Краљевина Бугарска око 102,000 км“.

Наше две независне балканске словенске државе заједно знатно су веће од Норвешке (323,000 км2), Велике Британије (315,000 км>), Италије (310,000 км>), Румуније (304,000 км>), Чехословачке (141,000 км>) име

Две балканске словенске државе заједно изалазе већ данас на 2 мора: Јадранско и Црно. Оне обе

7) В. мој чланак у „Економисту“ бр. 3. „Комерциализација комуналних предузећа“,

имају близу 17 милиона становника, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаце преко 12 милиона, Бугарска око 5 милиона. По броју становника обе балканске словенске државе заједно јаче су од Румуније, Чехословачке. Прва броји око 16 и '/, милиона, друга око 18 и 'ј5» милиона становника. По војничким врлинама обе државе дају првокласан материјал. По националној компактности такођер су обе међу јачим државима. Наша Краљевина са 839, нашег народа.

Јасно је: поред данашње Чехословачке и Пољске, поред сутрашње Русије, обе балканске словенске државе имаће пред собом без сумње најлепшу будућност. Али ту заједничку лепшу будућност мораће заједнички да граде, као добри суседи и пријатељи. Оне ће, свака на свом подручју, имати пуно посла док ојачају. Просветно и бројно док ојачају. С те стране ће морати почети.

Јер прво што упада у очи: обе балканске државе на овом огромном простору нису довољно густо