Pokret

ПОКРЕТ

301

РАД СРПОКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

У претпрошлу недељу, 18. маја одржана је у дворани

Друге Беотр. Гимназије ХХУ|. редовна тодишња скупштина, ове заслужне институције за ширење књижевности и шросвете. На тој скупштини Управа је поднела занимљив извештај о свом прошлом раду и будућим намерама. И ако прошло коло није било на висини ранијих едиција Задругиних, ипак је у њему било врло добрих ствари. 5 (Сем тога, и Забавник је за прошлу годину надмашио наша очекивања. Госпођица Жосара Пветковић пробрала је и превела најбоље Чеховљеве Шриче, а Г. Јаша Продановић дао је уз њих један од оних занимљивих есеја које он уме да пише о руским писцима. (Напис о Гогољу, например, пред текстом Тараса Буљбе.) Што Задруга издаје тако позно Чехова, разлог је, како изјављује умесно Управа у извештају, што је „Чехов, наишао код нас на читав низ преводилаца и јавио се у неколико збирки, те Задруга стога, није журила и кад је понудила Чехова својим читаоцима, она је то хтела ла учини са стварима довољно карактеристичним и довољно уметничким. Јер, ма колико вредан као талент, Чехов ишак није био беспрекоран као писац и у његовом "често шребрзо рађеном делу било је много ствари, према којима је критичка резерва била потребна.“

Друта едиција у Забавнику је Балзакова Евгенија Гранде, у преводу Г. Д. Ђокића, који се ево већ трећи пул _ јавља у ћирилици, пошто је врло тражена.

- (Сем ових издања, Задруга је у прошлој години имала, или боље рећи има, још једну ванредну едицију, која ће се ускоро појавити на тржишту. То је попшуно издање дела Бранка Радичевића, рачунајући ту и писма. Уз издање долази и велика студија о Бранку, готово засебна књига, Г. Павла Поповића.

Ва идуће коло Управа је предложила Окушштини двадесет књига, из којих ће после Књижевни Одбор моћи по свом нахођењу да склопи коло. 'Те су књиге: Песме Ј. Ј. Змаја, ГЛГ. М. Ракића и Вељка Петровића, Приповетке Отјепана М. ЈБубише, О. Матавуља и Г. Ива Андрића, Плава Гостођа, роман Т-ђице Милице Јанковић, Мој Живот, аутобиографија Влаха Буковца, Старе Српске Биографије у приредби Т. Миливоја Башића, Штросмајер тч Југословенска Мтасао П. од Г. Ф. Шишића, О Словенцима од Г.Ф. Илешића, Наши Ратови за Ослобођење пч Уједињење од ђен. Живка Павловића, Босна тч Херцеговина од Г. Владимира Ћоровића, Споменица Јована Скерлића, Црвени ч Црни од Отендала, Хамлет од Шекспира, Истина ч Песма од Гетеа, Изабране Притоветке од Короленка и Злочин Стлвестра Бонара од Анатола Франса. >

(ве ова књиге, са малим изузетком, одобриће сваки љубитељ наше просвете, будући да у овом списку нема ни једне која би се у принципу могла одбацити. Али, ипак, могли би се имати други обзири. Тако, например, па нашем мишљењу, не би требало никако узимати у обзир превод Шекспировог Хамлета, пошто га је његов преводилац Г. Оима, Пандуровић адаштовао са француског, будући да не зна, енглески, што нам се чини тако исто смешно као кад је покојни Жарко Илић превео Трошла и Кресиду са руског. Ако се у изузетним случајевима и невољама може допустити 0средан тревод, кад се тиче н. пр. Р. Таторе, који се не може штреводити са индијског, него са енглеског или немачког, у овом случају то никако не треба дозволити. Шаша је књижевност имала давно пре Г. Пандуровића талентоване преводиоце Шекспирових комада, који су их преводили непосредно са енглеског, те, дакле, нема разлога да се Хамлет даје овако. Што се тиче осталих предложених књигаоне би се могле узети у претрес само као (дела, која имају више или мање услова да уђу у идуће коло. Иначе, понављамо, то су све, у главном, добре књите. Од песама, по нашем мишљењу, треба пробрати Змајеве, због тога, што ће оне због својега, патриотизма и приступачности наићи на широку публику. Песме Г.Г. Ракића и Вељка Петровића треба оставити за идућа, кола. Од старијих приповедача узети О. М. Љубишу из два разлога: најпре што је Љубиша одличан, а недовољно цењен писац, а затим што му је ово јубиларна година. Од млађих свакако треба узети Г. Ива Андрића, који је најбољи наш приповедач и (који, сем тога, има ретку у нас особину да се допала и неукима и рафиниранима. Што се тиче Шлаве Гостође, мислимо да би се могло мало престати са доношењем романа. Мој Живот од Буковца могао би се одложити или чак елиминисати, будући да се још налази у књижарској продаји „а сем тога што мислимо да тај спис нема онолико едукативних утицаја, колико му се приписује. Мислим да би се ова аутобиографија могла заменити неком другом, сродном књигом. Могао би се дати Плутарф наших највећих људи

(Карађорђе, Тесла, Мештровић...). Старе Српске Биографија свакако треба донети одмах. Њихов приређивач Т. Балшић зна врло дубоко стару литературу и воли је љубављу једнога дијака. Ово ће дело имати велики успех п Задруга ће морати више шута да га прештампава. У сврху упознавања налшега, народа имамо две књите: О Словенцима и Босну т“ Херцеговину, обе потребне и обе од добрих шисаца. Од њих би за ово коло имала да се избере једна. Ја бих узео О Словенцима, зато што су широкој публици Оловенци још скоро сасвим непознати, а Босну тч Херцеговину с оставио бих за идуће коло. Од дела са родољубивом тенденцијом требало би одмах штампати дело генерала Џавловића О Ратовима. И Споменица Јована Скерлића би требала свакако да, уђе, да би се 1924. учинило оно што није, због рата, могло да се учини 1914. А Стендалов дивни роман Дрвени ч Црни ушао би сва-

ПЕТАР КРИЖАНИЋ : Г. КОСТА СТРАЈНИЋ

како у овогодишњи Забавник, који би, по обичају, имао донети и збирку прича. Међутим, ми од предложених прича видимо само Короленкове, једнога шисца, који је међу добрим руским писцима, али који није међу бољима. Има много бољих, и старијих и млађих руских приповедача, (од Готоља до Кушрина) којима би Короленко без штете могао

да уступи место, Вато би се, овога пута, требало одрећ 3 # РАИ