Pokret

358 покрет

анулиран уједињењем. Добијајући нове области ми

смо добили и формирану индустрију у Словеначкој и Хрватској а исто тако и најбогатију жигницу Европе, плодан и дуги Банат, што значи за наш привредни живот много. Однос између једне и друге

врсте производње остао је исти, а ми у њему — у

клања знатно већа пажња, тако да се привредна чак занемарују. Питање устава било је најглавније, ту се несумњиво сви слажемо, али он је донет можда нешто касније, тек 1921. а политичка питања се не исцрпљују; њих сад има све више и највеће је диференцирања у њему. Дакле устав не прекида дугу за-

Београд у грађењу, 1923: Зелени венац

том предестинирању за пољопривредну производњу — видимо нове гаранције за наш несметани економски развој.

Али оно што даје највише израза нашем новом економском формирању, поред свих горе побројаних срећних околности, јесте наш излазак на Јадранско море. Коста Стојановић, министар привреде по завршеноме Балканскоме рату, каже“ да су крајњи резултати рата довољни да би се економска независност Србије потпуно осигурала и да нам само не достаје још море. Данас, када смо ми добили најзад излазак на Јадранско море, значи да је потпуно решено питање нашег економског проблема.

То су били за нас повољни резултати рата, али он је за собом, а нама оставио и пуно недаћа, чије последице нису биле само тешке за нас већ за све европске државе. Рат је разрушио пијаце, онемогућио правилно формирање цена, разорио валуте ратујућих земаља, онемогућивши им за дуго време, некима и данас, правилно учешће у обновљеном меБународном промету. једном речју он је унео пометње и хаоса у цео привредви живот Европе, без разлике да ли су земље ратовале, или искоришћавале свој неутрални положај, и ставио све нас пред

један низ отворених проблема које је требало решити да би се пошло ка санацији.

Наша нова држава осетила је све ово, и то сигурно у много јачем обиму него друге. Знајући да је пред њом политичка и привредна санација, она прилази и једном и другом послу, али осетно више првом него другом. Политичким питањима се по-

# Говори и Расправе — К. Стојановић.

морну дискусију, која остаје увек и све до данас актуелна. Целоме овоме послу не би могло да се замери. У уставу увек има одредаба, које су способне да буду промењене, — само, у програмима партија поред одређеног гледишта на уређење државе, што је сасвим разумљиво, треба и мора да има и одређеног гледишта на привредни програм земље и могућности да се он спроведе. У колико се једно питање више негује у толико је његов успех сигурнији. Код нас, пак, ово је одвело све већем политичком диференцирању. Место потпуног нивелирања политичких односа, наш се политички живот све више племенски и верски сконцентрисава и данас, у доба у коме ми живимо, он долази до свога крајњег израза.

Карактеристичан је случај Чехословачке. Постајући слободна и независна земља, она одмах поставља своје уставно питање; решава га брзо и доноси устав, који је чак испод нашег, — и са тиме завршава са политичким санирањем. Политичка питања се уклањају и Парламенат се баца свом својом акцијом на решавање привредних проблема — и тада политички парламенат претвара се у привредни. Чехословачка је пошла другим путем па ипак и на привредном — ово нарочито подвлачимо — и на политичком пољу она постиже скоро потпуни успех. Немачка странка и код ње није била задовољна са

уставом — нека то буде као пример — али поред

тога она је са пуно напора радила да би допринела

привредној обнови своје нове земље.

Привредном санирању прилази се и код нас, само са много мање системе и са много више експериментисања. Пуно је разлога што се није могло

потпуно да успе. Прво, недостајао нам је један је-

руна