Pokret

ПОКРЕТ 361

смислу значи говорити и о нашој саобраћајној политици, јер питање саобраћаја је од еминентне важности како за привреду тако и за сваки културни напредак народа. Нама је специјално потребан добар саобраћај и за једну и за другу сврху. Потребна нам је једна снажно разграната саобраћајна мрежа, која ће везати како привредне тако и културне центре наших покрајина, јер осећамо да ће оне чвршће везати и челиком зајемчити идеју народног јединства.

Када је Министар Саобраћаја Француске (подносио

која стоји у тесној вези са питањем наше луке на Јадранском мору. Е Нама је безусловно потребна веза са морем: Проблем Јадранске Железнице је проблем нашег мора и нашег пристаништа. Тенденција за излазом на море проткивала се кроз све наше ратове и историју нашег уједињења. Јадранско море, које нам је некада отела Аустро-Угарска и Италија — после балканског рата — данас је наше, и потребно је само

определити се за коју луку, Сплит, Котор, Шибе-

Београд у грађењу, 1923: Поенкареова улица У дђењу Р 5

пројекат пруге Лион-Марсељ он је бранећи своју саобраћајну политику рекао: железница, сем задатка: службу индустрији и привреди, има још један већи: службу идеји народног јединства.

Наш саобраћај почиње да функционише у јуну 1919. Поред обећања Савезника да ће нам се помоћи у материјалу и у стручној радној снази за почетак рада на нашем саобраћају, где је непријатељ као и свуда оставио пустош, ми смо, остављени сами себи, морали да савладамо огромне напоре, да поднесемо многе жртве, како би подигли све оно што је срушено. Тај надчовечански напор мора да се забележи и да се због њега пропусте многе омашке у даљем вођењу наше саобраћајне политике, питању експлоа-

тације и расподеле угља и најзад у погледу вођења .

наше тарифне политике, која није ишла упоредо са интересима наше привреде. До пре годину дана ово се могло и правдати дефицитом на државним железницама; данас, када је он нестао, мора се, при одређивању тарифе, о привредним потребама земље водити више рачуна. Као један успех могло би да се забележи преузимање у своје руке управе над Јужним Железницама, што ће бити од драгоцене користи и са привредног и са националног гледишта. Говорити о нашој будућој саобраћајној политици значи говорити о потреби проширења наше железничке мреже, у вези са изградњом Јадранске железнице,

ник, или Груж. По самој природи свога положаја Сплит има највише услова и он мора да буде наше централно приморско место“ Статистика бро дова и промет у луци даје свој глас исто тако за Сплит. Ако се ово буде усвојило, идеја о Јадранској Железници на нашем мору добиће конкретан облик и неће више бити имагинарна линија, која је везивала дужину пучине од 1500 километара. Нама је потребно у што скоријем времену израђивање једног централног пристаништа, поред других, како бисмо се једном еманциповали од Солуна — и поред нашег успеха и добитка солунске зоне — и Трста, јер зашто да се они развијају, богате и шире на наш рачун. Давно је утврђена истина да земља која има мора има услова да буде привредно моћна — данас ми га имамо, — недостају нам само пристаништа, која морамо што пре створити.

Када се већ говори о нашим пристаништима и нашем саобраћају, корисно је напоменути потребу

стварања једног модерног пристаништа на Дунаву. Београд је, по самој природи свог положаја — као средиште три четвртине сектора дунавског слива, затим као центар саобраћајног система, како балканског тако и светског — у могућности да има доми-

нирајући положај како у сливу Дунава тако иу поме-

# Смодлака — Нови Живот 1921].