Pokret

365 - покрет

ТУ. ОЈ хубава, коледо, мала момо, коледо! Духну ветар, коледо, мала момо, коледо, Те издуха, коледо, врања коња, коледо, И на коњу, коледо, бојно седло, коледо, И на седлу, коледо, мушко чедо, коледо, И на чеду, коледо, сгмур калпак, коледо, За калпаком, коледо, кита здравца, коледо, Да је здраво, коледо, мушко чедо, коледо !

У врањском округу певају ову дивну песму о св. Илији и Марији, која као да има везе са последњом коледском песмом:

Сабра се себор големи; На тоје поље широко, Под тоје дрво васоко. Најнакрај седи Илија,

До њега сестра Марија,

У руке држе Ристоса. Духњнуше вихри ветрови; И однесеше Ристоса ! Виче Марија да плаче, Брат је Илија тешаше: „Не плачи, сестро Мариа! „Ујахни коња крилаша, „Па стигни сина Рисгоса!“

Како се овде, као на неким примитивним иконама сеоским лепота бизантинизма меша са мађијом и са свежином народном. На Лазареву Суботу, у Јужној Старој Србији скупе се сасвим младе девојке, које су још раније изабрале, између себе, једну за свога Лазара и прстеновале је у знак верности, па се, вежбајући се у певању, све време до празника такмичиле са другим групама Лазарица. Лазар је обучен у мушко: џамадан, тозлуци, фес с великом кићанком и т.дДд. За њим иду по две и две Лазарице певајући, а за спомен, како се у народу верује, на кнеза Лазара, или пре на Лазарево Ускрснуће. Лазар игра пред њима посебице неку врсту витешке игре. Идући кроз село певају:

Око Ђурђев дана по селима иду Додоле, наки-= ћене травом, цвећем, поливане пред сваком кућом, играјући, певајући, изазивајући на тај начин — по једном принципу мађије, да се симулирањем једне појаве ова може изазвати — кишу над пољима. Рајнах види у Додолама исти мотив који и у легенди о Данаји којој се Јупитер спустио у постељу у облику златне кише и оплодио је да роди Персеја.

Ми идемо преко села, ој додо, ој додо ле. А облаци преко неба, ој додо, ој додо ле, Облаци нас претекоше, ој додо, ој додо ле, Жито, вино, поросише, ој додо, ој додо ле!

На Ђурђев дан сам, постоји читав низ мистичних обичаја, више или мање симболичких, више или мање ритуалних, јако различитих према крајевима где их извршују, но увек пролетње свежи и опојви. По негде кољу малено окићено јагње, крв му скупе у судове и матере њом децу прскају. У Старој Србији Св. Њурђе иде по пољу на зеленом коњу окићеном зеленим класом жита, вешаљком грожђа, зеленим грањем, ражју и пшеницом. У песмама се моли да се роди од два грозда ведро вина, од два класа шиник жита. У кнежевачком округу, у очи Св. Ђурђа изађу четири девојке на одређено место,

где потом песмом дозову младеж на игру до зоре. Пред зору се бере цвеће и плету венци. Нашавши ·

дубок вир гурају се онако одевени уњ. Сутра дан пред вече девојке узимају по бакрач и по два венца те иду на стругу. Тамо су већ овце дотеране. Очеви седају на стругу. Њима дају по јаје да их закопају у земљу, а на та места потом спусте бакрач, око овог венац а поврх свега пробушени хлеб. Онда се опет поврх тога ставља брдо, па чешаљ, па прстен, а кроз све то у бакрач помузе овца која се тог пролећа прва ојагњила, и други јој венац обесе о врат. На Ђурђев дан се момци и девојке купају по потоцима у које су натопљене лековите траве.

~ >

Бен

Београд у грађењу, 1928: Теразије

Искочише Лазарице

Чим дадоше гласурице, Играј, играј, наш Лазаре, Наш Лазаре, барјактаре, Играј, играј, наиграј се, Наноси се мушко руво ит. Д.

Да зна женска глава, Што ј одољан трава, Свагда би га брала, У пас ушивала,

Уза се носила.

1 ЊЕ 2: 80 Е