Pokret
покрет 7
2. Шест бомби и четири револвера систем „Браунинг“ са муницијом, помоћу којих су злочинци извршили атентат, дали су у Београду Принципу, Чабриновићу и Грабежу Милан Цигановић и мајор Воја Танкосић.
3. Бомбе су ручне нала у Крагујевцу.
4. Да би осигурао успех атентата, Цигановић је поучио Принџипа, Чабриновића и Грабежа у руковању бомбама и дао је, у једној шуми близу топчидерског стрелишта, Принципу, Чабриновићу и Грабежу неколико лекција из гађања Браунинговим револвером. 5. Да би омогућио Принципу, Чабриновићу и Грабежу да пређу босанско-херцеговачку границу и да тамо пренесу тајно своје прокријумчарено оружје,
Цигановић је био организовао читав један систем тајног протурања.
По тој организацији злочинце и њихово оружје пребацили су у Босну капетани пограничног одреда у Шапцу (Раде Поповић) и у Лозници цариник Ра-
дивоје Грбић уз припомоћ других лица. ПОСЛЕ УЛТИМАТУМА
Г. Д-р Лаза Пачу, Заступник Председника Министарства и Министра Иностраних Дела, свима Краљевским Посланствима.
из српског војног арсе-
Телеграм. У Београду, 10. јула 1914. год.
Поводом сарајевског атентата Аустро-Угарски Посланик предао ми је данас у 6 часова по подне ноту захтева Аустро-Угарске Владе и тражи да у року од два дана т. |. до суботе 6 часова по подне Српска Влада одговори на њу. Усмено ми је саопштио, да ће са особљем напустити Београд, ако до траженог рока не буде добио повољан одговор.
Српска Влада није још донела никакво решење, јер ни сви министри нису још у Београду, али већ сад могу рећи да су захтеви такви да их у целини не може примити ни једна Српска Влада.
Г. Н. Пашић, Председник Министарства и Министар Иностраних Дела, Г. Д-ру М. Спалајковићу, Краљевском
Посланику у Петрограду. Телеграм.
У Београду, 11. јула 1914. год.
Саопштио сам Руском Отправнику Послова, да ћу сутра у суботу до 6 часова по подне предати одговор на аустро-угарски ултиматум. Рекао сам да ће Српска Влада умолити пријатељске државе да заштите независност Србије. Ако је рат неизбежан, додао сам, Србија ће га водити.
АПЕЛ НА РУСИЈУ
Његово Височанство Престолонаследник Александар Његовом Величанству Руском Цару. Телеграм. У Београду, 11. јула 1914. год.
Аустро-Угарска Влада предала је синоћ Српској Влади ноту о сарајевском атентату. Свесна својих међународних дужности Србија је још првих дана по страшноме злочину изјавила да га осуђује и да је готова отпочети истрагу на своме земљишту, ако би се саучешће неког њеног поданика утврдило у току процеса који су повеле аустро-угарске власти. Захтеви у аустро-угарској ноти, међутим, понижавају са свим излишно Србију и не слажу се са
њеним достојанством независне државе. Од нас се тражи заповедним начином да Српска Влада објави у службеном листу а Владалац у наредби Војсци како се непријатељски дух противу Аустрије мора угушити и како смо показали кривичну попустљивост према нашим властитим подмуклим ровењима. — Натура нам се за тим пријем аустро-угарских чиновника у Србији који би са нашима водили истрагу и надзиравали испуњење осталих услова у ноти. Остављен нам је рок од 48 сати да примимо то све, иначе ће 'Аустро-Угарски Посланик отићи из Београда. Ми смо вољни примити оне аустро-угарске захтеве који су у складу са положајем независне државе а и оне које би нам саветовало Ваше Величанство да усвојимо. Све личности за које буде доказано да су умешане у атентат казнићемо строго ми сами. Извесни услови не могу се извршити без промене нашега законодавства, а за то треба времена. Рок, који нам је дан, сувише је кратак. АустроУгарска Војска, која се прикупља на нашој граници, може нас напасти по истеку рока. Немогућно нам је бранити се и зато молимо Ваше Величанство да нам пружи што пре своју помоћ. Драгоцено благовољење, које нам је указано у толико махова до сада, улива нам основану наду да ће и ова наша молба бити услишана од племенитога словенског срца Вашег Величанства. У овим мучним тренутцима ја износим осећаје свога Народа који преклиње Ваше Величанство да се заинтересује за судбину Краљевине Србије.
Александар.
ОДГОВОР СРБИЈЕ НА УЛТИМАТУМ
У Београду, 12. јула 1914. год.
Краљевска Српска Влада примила је саопштење Царске и Краљевске Владе од 10. ов. м. и уверена је да ће овај одговор уклонити неспоразум који прети да помути добре суседске односе између АустроУгарске Монархије и Краљевине Србије.
Краљевска Влада је свесна да се појаве протеста, како са говорнице у Народној Скупштини, тако и у изјавама и поступцима одговорних државних представника, које су пресечене изјавом Српске Владе од 18. марта 1909. год, нису више никако позовиле ни у којој прилици према суседној великој Монархији, и да од стране краљевских влада, које су се од тога доба у Србији смењивале, или од стране којег од њених органа није учињен никакав покушај да се промени стање створено у државно-правном погледу с Босном и Херцеговином. Краљевска Влада констатује, да се у том погледу од стране Ц.иК. Владе није чинила никаква представка, сем у питању једне школске књиге, о чем јој је било дато са свим задовољавајуће објашњење.
Србија је дала толико пута доказа о својој мирољубивој и умереној политици за време балканске кризе да је неколико пута сачувала европски мир жртвујући своје захтеве само у интересу тога мира. Е
На Владу Краљевине Србије не може падати одговорност за појаве приватног карактера као што су писање штампе и мирни рад патриотских друштава, које су готово у свима земљама обичне и које се, као што је познато, измичу по правилу испод службене контроле. То у толико мање што је Краљевска Влада при решавању читавог низа појавље-
них питања између обеју држава показала велику _ -